Foto: EPK J. Ivanovic
Nacrt generalnog urbanitičkog plana do 2030. godine posebno se bavi zelenim Novim Sadom i usmerava, kako urbanisti kažu, strategiju grada u toj oblasti.

 

 

– Prvi put smo u GUP-u prepoznali dva zaštićena prirodna dobra koja je odredio pokrajinski Zavod za zaštitu prirode. Radi se o Kameničkoj adi, gde se  čuva parkovska površina od preko 55 hektara i prostoru Majevice, iza kasarne na Jugovićevu od oko 68 hektara. Definisali smo i zelene površine na Širinama, na prostoru stare ciglane od 27 hekatara, gde se planira parkovska površina i sportski park. Kroz te tri pozicije povećavamo zelene površine za više od 160 hektara. Kada uzmemo u obzir restriktivne koeficijente za izgradnju i zauzeće parcela i obavezno povećanje površina pod zelenilom, povećanje će biti preko 180 hektara –  kaže direktor Urbanizma Dušan  Miladinović.

Zaštita prirode: Novi Generalni urbanistički plan predviđa mnogo više zelenila

Kako kaže, urbanisti planiraju uvođenje više manjih zelenih površina, kako bi se zelenilo dispergovalo i bilo lakše dostupno građanima. Te zelene oaze biće povezane “zelenim koridorima”, koji su ili zaštitno ili linijsko zelenilo, i koje, po Miladinoviću, uglavnom prate pešačke i biciklističke staze.

– Tu smo sagledavali i način valorizovanja zelenila. Definisali smo i procenat zemljišta koje mora biti pod visokim rastinjem na 60 odsto, bez obzira da li je blokovska površina ili deo parcele. S druge strane, definisali smo zelenilo u drvoredima i na parkinzima i dali smo određene parametre za kvalitetno zelenilo – navodi Miladinović.

– Pravila koja GUP donosi kažu da je zauzetost parcele namenjene stanovanju do 40 odsto, a minimalno pod zelenilom mora da bude između 25 i 30 odsto placa – pojasnio je Dušan Miladinović.

Foto: TONS

Opštegradski centri, odrednica koja je u GUP-u obeležena crvenom bojom, izazvala je podozrivost određenog broja građana, koji sumnjaju da će opširno definisani sadržaji, od stanovanja, javnih službi, poslovanja, sporta, zelenila, omogućiti kasnije izmene planova prema željama investitora.

– Spratnost je u opštegradskim centrima ograničena na osam spratova za stambene delove kompleksa, za poslovanje je viša spratnost. Kroz pravila oblikovanja prostora, označeni su delovi gde su dozvoljeni viši reperi. Opštegradski centri su delovi zemljišta uz najznačajnije saobraćajnice i najtraktivniji su za ulaganje. Mi planski kroz GUP ne možemo da predvidimo šta će biti potreba u tim delovima grada. Otvorena je paleta mogućnosti, što će se definisati u planovima nižeg reda. Naravno da neki građani misle da će svi tu da se nakače i da rešavaju stambenu gradnju. Da bi se došlo do parcele i objedinjavanja za izgradnju dogutrajan je proces i pitanje je mnogih imovinsko-pravnih odnosa na datoj lokaciji. Uz sve to, postoji još ograničavajućih faktora zbog kojih se investitori neće baš “lepiti” za te parcele, jer na drugim pozicijama imaju druge pogodnosti za stanogradnju – kaže Miladinović.

Balans na Telepu

– Negde 2011. godine, kada se radio plan Telepa, bio je zahtev Ministarstva odbrane i ZIG-a, da se umesto parkovske površine postavi Centar za vanredne situacije. Preko Komisije za planove to je uvršteno u planski dokument Telepa. “Urbanizam” je odbio tu primedbu, ali je Komisija naložila izmenu, kao veću potrebu grada da smesti vatrogasce. Kasnije smo našli novu lokaciju u starom rasadniku. Pošto je sada PGR Telepa na javnom uvidu, mi smo napravili jedan balans zelenih površina na Telepu, koliko god to neko neće da prihvati. Mi smo na Telepu povećali zelene površine za oko 3,4 hektara, ali smo ih više dispregovali. Na pomenutom prostoru, umesto dva hektara parkokovske površine, mi sada vraćamo jedan hektar parka, a ostale delove, koji su bili ucrtani kao sportski tereni i parkovi po dvorištima, mi smo tamo preveli u javnu površinu što može da se prevede. Ona će se etapno rešavati – pojasnio je Miladinović.

– Neki ljudi se plaše visokih objekata, a ne znam zašto. Visoki objekat otvara slobodan prostor na nivou tla i mogućnost za stvaranje zelenih površina. Moramo da shvatimo da je vreme nekog planiranja u doba SFRJ davno prošlo i da tržište i način života nameću neke druge stvari. Iako je takvo planiranje donelo lepe površine između zgrada, ali i ogroman nedostatak parkinga, što guši i uništava taj prostor – kaže Miladinović.

Direktor “Urbanizma” napominje da je broj vozila na 1.000 stanovnika od devedesetih porastao sa 150 na 370 i nastavlja da raste. Zbog toga je, napominje Miladinović, uvedeno pravilo da svaki objekat na svojoj parceli mora da ima dovoljno mesta za parkiranje.

– Nekad su objekti  bili sa 100 odsto zauzeća parcele bez obaveze parkiranja, a nekad se parking radio kao zajednički parking. Nekad je odnos bio jedan stan jedno mesto za parkiranje, sa sada je taj koeficijent povećan na 1,3 do 1,5 – naveo je Miladinović.

Kako je naznačio, nepoverenje građana da će planirano biti i izvedeno, datira odavno, ali da za opoznate primere iz gradskog jezgra nisu odgovorni urbanisti već Zavod za zaštitu spomenika kulture grada, koji je “skidao” zaštitu s zgrada u centru.

– Ljudski karakter ima neku otpornost prema novom. Možda je to malo više karakteristika ovog podneblja. Tako je bilo i kada se pravio Most slobode, otpor je postojao, ali nije bil društvenih mreža. Sada kada je napravljen taj most, ti što su ga kritikovali ga mnogo koriste. Tako će biti i sa novim mostom.

Sudbina zemljišta na uglu Bulevara Patrijarha Pavla i Futoškog puta, preko puta GSP-a, bila je jedna od tema na javnim slušanjima. Ta površina bila je namenjena za park, potom za Centar za vanredne situacije, da bi, nakon peticije građana, CVS prebačen preko puta, na mesto nekadašnjeg rasadnika “Gradskog zelenila”.

On kaže i da se problem zelenila ne rešava samo velikim površinama, već i manjim, ali bolje raspoređenim. Kao primer je uzeo planirani park kod Ložionice od 11,1 hektara, uz novoizgrađeni park na 3,4 hekatara, takođe uz Bulevar Evrope. Kako je napomenuo, grad se odrekao zarade od prodaje tih parcela i uložio u ozelenjavanje, a da bi to bio u stanju, mora da pruži podršku građevinskoj industriji, koja je sa trenutnih 13.000 zaposlenih u građevinskoj operativi, više nego dvostruko narasla od 2013. godine.

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments