U Crnoj Gori se danas održava drugi krug predsedničkih izbora u kome se nadmeću aktuelni šef crnogorske države i kandidat DPS za još jedan mandat Milo Đukanović i kandidat Pokreta Evropa sad (PES) Jakov Milatović.
Đukanović je u prvom izbornom krugu osvojio 119.673 glasova (35,37 odsto), a Jakov Milatović 97.858 glasova (28,92 odsto) glasova birača koji su izašli na izbore. Izlaznost je bila 64,06 odsto.
Pravo glasa u drugom krugu izbora za predsednika Crne Gore ima isti broj birača upisan u birački spisak, koji je zaključen 8. marta uoči prvog izbornog kruga – 542.154 građana.
Mandat predsednika je pet godina.
Opredeljenjem između dva kandidata građani će birati između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ako pobedi, Đukanoviću će ovo biti treći mandat na poziciji predsednika Crne Gore.
Kampanja uoči drugog izbornog kruga protiče u nešto oštrijem tonu u odnosu na onu uoči prvog kruga, ali za razliku od prethodne u ovoj incidenata nema.
Đukanović (61) je od izborne noći nakon prvog izbornog kruga „apsolutno ubeđen“ u svoju pobedu, smatra da mu niko nije ravan, a građanima je obećao bolji standard na realnim osnovama, očuvanje građanske države i članstvo u EU u narednih pet godina.
Dobar deo Đukanovićevih obraćanja u kampanji bio je posvećen Srbiji, njenom navodnom uticaju na sve što se događa u Crnoj Gori s ciljem da je destabilizuje, širenju tzv. „srpskog sveta“ i pokušajima, kako je kazao, da vlada zemljama regiona – Crnom Gorom, BiH, Severnom Makedonijom i tzv. Kosovom.
Smatra da je međunarodna zajednica blagonaklona prema zvaničnom Beogradu, posebno u dijalogu sa Prištinom. Rekao je i da Srbija ne bi mogla da podnese ulazak Crne Gore u Evropsku uniju.
Svog protivkandidata je okarakterisao kao kandidata druge države, odnosno Srbije i Srpske pravoslavne crkve.
Kandidaturu Đukanovića su podržale stranke, tradicionalni partneri njegovog DPS – SDP, LP, članovi Predsedništva BiH Željko Komšić i Denis Bećirović, kao grupa intelektualaca iz regiona među kojima su Sonja Biserko, Nenad Čanak, Davor Đenero, Veljko Bulajić…
Milatović (36), kandidat PES-a, je kao i Đukanović ekonomista, bio je ministar ekonomskog razvoja u vladi Zdravka Krivokapića, kada je i počeo da se bavi politikom, posle 30. avgusta 2020. godine, nakon pobede koalicije stranaka na vlasti u Crnoj Gori i odlaska Đukanovićevog DPS prvi put u opoziciju.
U izbornoj noći nakon prvog izbornog kruga rekao je da su predsednički izbori prekretnica i da će u drugom krugu Đukanovića poslati u političku penziju.
Građane je u kampanji pitao „da li žele još pet Milovih godina“. Obećao im je izlazak iz mraka Đukanovićevog režima, obračun sa kriminalom i korupcijom i prosperitet Crne Gore.
Dok Đukanović u drugom krugu tipuje na glasove iz dijaspore, Milatović je u otvorenom pismu dijaspori poručio da trevba da glasaju, ali da pritom imaju na umu razloge koji su ih tokom Đukanovićeve vlasti, kao i njega u jednom trenutku, primorali da napustili Crnu Goru.
Za razliku od Đukanovića sa Srbijom želi da razvija najbolje susedske odnose. Otvoreno podržava inicijativu Otvoreni Balkan, ako će, kaže, ona da omogući da pruga Beograd-Bar, kojom njegovi roditelji često idu u posetu rodbini, bude funkcionisala bez višeatnih zastoja u Bijelom Polju i Prijepolju. Na pomen tzv. „srpskog sveta“ se iščuđava i pita: „Kakav crni ;srpski svet“. O tome, kaže, pričaju ljudi poput Đukanovića koji nisu izašli iz iz 90-tih godina 20. veka.
Za njega su, ističe, ovi izbori više od predsedničkih – to je, kaže, referendum za napred ili nazad.
Uveren je u ulazak Crne Gore u EU u narednih pet godina mandata, ali na čelu sa njim, a ne Đukanovićem.
Milatovića su podržale sve stranke pobedničke koalicije iz avgusta 2020.:Demokratski front, Demokrate, Prava, kao i Ujedinjena Crna Gora i koalicija Crno na bijelo koju čine stranke okupljene oko GP Ura.
Đukanovićev poraz u nedelju značio bi konačan kraj DPS, koji je na čelu sa njim vladao u kontinuitetu duže od tri decenije, jer nakon poraza na parlamentarnim izborima 2020., ova stranka je poražena i u 20 od 25 crnogorskih gradova i opština na oktobarskim lokalnim izborima.
Đukanović je na vlast došao 1989. godine na krilima tzv. Antibirokratske revolucije i srpskog nacionalizma koji je predvodio Slobodan Milošević, čiji je potom bio jedan od najpouzdanijih saradnika.
Analitičari u regionu u velikom broju smatraju, da će se odlaskom Đukanovića otvoriti put ka bržem približavanju Crne Gore ka članstvu u EU, pošto je trenutno zaustavljen i blokiran upravo zbog poteza koje je povlačio aktuelni šef države.
Smatraju i da od 2. aprila u Crnoj Gori otpočinje post-Đukanovićevska era.
Tanjug
