Prosečna cena hektara poljoprivrednog zemljišta u toku drugog kvartala ove godine bila je veća čak i za 3.917 evra u odnosu na cene u toku prethodne godine.
Za kupovinu poljoprivrednog zemljišta u ovom periodu izdvojeno je 53,2 miliona evra, što je tri odsto od ukupnog prometa nepokretnosti, piše u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Kako se navodi, najskuplje cene poljoprivrednog zemljišta bile su u Beogradskom regionu gde su se kretale do 59.800 evra po hektaru. U tom regionu je zabeleženo i najveće poskupljenje prosečnog hektara od 3.917 evra u odnosu na isti kvartal 2021. godine.
Ove godine prosečna cena hektara u regionu prestonice bila je 12.320, a prošle 8.403 evra po hektaru.
Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u drugom kvartalu 2022. godine prodato je u opštini Ruma (Pavlovci) po ceni od milion evra za 5,66 hektara. Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prodat je u Kaću, u Južnobačkom okrugu po ceni od 40 evra za jedan kvadrat. Kako se objašnjava, površina te parcele je 52 ara, pa budući da jedan ar ima 100 kvadrata, dolazi se do ukupne cene od 208.000 evra za celu parcelu.
RGZ: Najviše nekretnina prodato u Novom Sadu, najskuplji stanovi u BG-u, a poljoprivredno zemljište – u Kaću i Rumi
U Sremskom okrugu rekordne cene njiva su išle do 43.550 evra po hektaru, u Južnobačkom do 33.450, a u Južnobanatskom do 23.000 evra, piše “Nova ekonomija”.
Prosečna cena hektara u drugom kvartalu ove godine bila je 12.400 evra u Sremskom okrugu, 12.980 u Južnobačkom i 9.050 evra u Južnobanatskom okrugu.
Poređenja radi, u istom kvartalu 2021. godine prosečna cena hektara u Sremskom okrugu bila je 8.836 evra, u Južnobačkom 11.412, a u Južnobanatskom 7.588 evra.
U Sremu je rekordna cena zemljišta 2021. godine bila 24.388 evra za hektar, u Južnobačkom okrugu 24.593 evra, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 29.890 evra, piše u tabeli Republičkog geodetskog zavoda.
U južnoj i istočnoj Srbiji za hektar je plaćeno najviše 27.350 evra (21.739), srednja vrednost bila je 5.050 evra po hektaru, a najniža 415 evra.
Oranice su u ukupnoj sumi u prometu nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu 2022. godine učestvovale tri odsto.
Nova ekonomija / Moj Novi Sad
