Dok države Evropske unije spremaju drastične mere štednje električne energije i strahuju da će ostati bez energenata za zimu, za “Blic” u Ministarstvu rudarstva i energetike uveravaju da kod nas neće biti nestašica ili restrikcije struje. Osim novog ugovora za ruski gas, Ministarstvo tvrdi da se sve planira unapred i da “već sada počinju razgovori za rezervaciju gasa iz Azerbejdžana” za narednu godinu.
– Država čini sve da obezbedi dovoljno energije i energenata za zimu i po svemu čime raspolažemo, ne očekuju se nestašice ili restrikcije. Kad je reč o snabdevanju gasom, zahvaljujući novom ugovoru, Srbija ima obezbeđene dve milijarde kubnih metara gasa godišnje iz Rusije. Takođe, imamo sporazum sa Mađarskom o zakupu tamošnjeg skladišta, a istovremeno se povećavaju rezerve u našem delu podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru – navode u Ministarstvu za “Blic” odgovarajući na pitanje da li će u Srbiji biti nestašica ili restrikcija.
U Ministarstvu kojim upravlja Zorana Mihajlović naglašavaju da, iako se ne očekuju nestašiće “u svakom slučaju, mi se mesecima spremamo za svaku situaciju”.
– Ono što je bitno jeste da ćemo iduće godine imati mogućnost da oko 40 odsto gasa dobijamo gasovodom Niš-Dimitrovgrad. Očekujemo da to bude pre svega gas iz Azerbejdžana i već sada počinju razgovori da rezervišemo kapacitete za trenutak kad gradnja tog gasovoda bude završena – tvrde u Ministarstvu.
Tektonske promene u EU
S druge strane, dok se isčekuje teška zima, već ovih dana kada se prošeta Berlinom, nemoguće je ne primetiti da je štednja već počela. Izlozi radnji su u mraku, osvetljenja nema ni na modelima najsluksuznijih svetskih brendova. Noću svetli samo glavna reklama brenda. U javnim institucijama se ne uključuju klime, pokušaj rashlađivanja je uz pomoć širom otvorenih prozora. I tako je i u gradskoj skupštini, pa i saveznom ministarstvu ekonomskih poslova, ali i ustanovi nemačke mreže za javne nabavke. U Nemačkoj niko nije naredio da se klima uključuje samo kada su vanredni uslovi, a to je kažu zaposleni u ovim institucijama, kada je preko 33 stepena celzijusa. Građanima “države motora EU” je preporučena štednja.
Gasna kriza države Evropske unije dovela je u situaciju priprema za drastične mere štednje električne energije. U celokupnom metežu mera štednje, sanckija koje se uvode, planova kako popuniti kapacitete, a koji nisu samo pokušaj da se pomrse računi Putinu i pošalje poruka “možemo bez Kremlja i ruskog energenta”, činjenica je i, da nijedna država EU ne može sa sigurnošću da obeća svojim građanima da neće biti restrikcija.
Poruka “smanjite hlađenje (grejanje), tuširanje, posete saunama”, a koju pre dva meseca uputio svojim sunarodnicima nemački ministar ekonomije Robert Hebek, u pojedinim državama izazvala je podsmeh. Posebno deo poziva vezan za ličnu higijenu. Danas međutim, dešavanja su potpuno drugačija. Iskrena preporuka nemačkog ministra, prerasla je u krajnje ozbiljne planove mera štednje planirane u nekoliko etapa i to, ne samo u Nemačkoj. Na nivou cele EU su bukvalno tektonske promene uključujući i činjenicu da se države EU koje su promoteri ekologije i zelene energije polako odriču svojih opredeljenja. Uz napomenu da je to samo na određeno vreme, ipak kreću u reaktiviranje teromelektrana, na koje su pre nekoliko godina stavljeni katanci.
Primera radi, sadašnja nemačka vlada je u svojim predizbornim obećanjima kao prioritet imala ekologiju odnosno zelenu energiju. Sada se kreće u ozbiljnu kupovinu uglja i najavljuje da će termoelektrane raditi najmanje do 2024.
Dešavanja i okolnosti vezane za Nemačku su najbolji primer dešavanja na nivou u EU jer je ova država sudeći po dosadašnjem iskustvu od izbijanja gasne krize prva povlači poteze, ali je u koracima i prati najviše država. Berlin je pokrenuo “fazu uzbune”:
– Situacija je ozbiljna. Kompanije i građani treba da učine sve što mogu da uštede energiju. Svaki kilovat-sat pomaže u ovoj situaciji – poručio je nemački vicekancelar Robert Habek na pretnju da bi Rusija mogla potpuno da obustavi isporuku gasa.
U stopu iza Berlina su Austrija i Italija, mada ne zaostaju ni ostale države manje zavisne od ruskog gasa. Holandija koja uvozi svega 15 odsto ruskog gasa saopštila je da će aktivirati fazu plana za energetsku krizu pod nazivom “rano upozorenje”. To znači da će ukinuti ograničenje proizvodnje u termoelektranama na ugalj. Iako i nije preterano zavisna od ruskog energenta holandska vlada strahuje da bi se ipak mogla suočiti sa nestašicom ove zime.
Ove nedelje oglasila se i Danska agencija za energetiku i istakla da je aktivirala prvi korak trostepenog plana hitnog snabdevanja gasom. Danska i Holandija su pored Poljske, Bugarske, i Finske države kojima je Rusija stopirala isporuku gasa jer su odbile da plaćaju u rubljama.
Prema poslednjim podacima deset od 27 zemalja članica EU izdalo je “rano upozorenje” o snabdevanju gasom koje je prvo i najmanje ozbiljno od tri nivoa krize identifikovanih u propisima EU o energetskoj sigurnosti. Sve su države međutim, na različitim nivoima upozorile svoje građane na moguće smanjenu isporuku električne energije pa i određenim privrednim granama ili čak i restrikcije.
“Nećemo se kupati u hladnoj vodi u Srbiji”
I Vlada Srbije je odobrila uvoz uglja, a to je saopštio pomoćnik ministarke energetike Zoran Ilić. On je naveo da je za ovu godinu odobreno da se uveze četiri miliona tona.
Nećemo se kupati u hladnoj vodi, ali ćemo se truditi da štedimo električnu energiju na svim poljima i da tako što manje uvozimo – rekao je Ilić.
Na pitanje da li se i kod nas po uzoru na EU planiraju i koje mere štednje u Ministarstvu energetike kažu:
– Država će učiniti sve da imamo dovoljno energije i energenata, ali sigurnost snabdevanja nije pitanje samo proizvodnje, već i načina na koji koristimo, pre svega električnu energiju i ne treba je koristiti tamo gde postoji alternativa. Prošle godine donet je novi zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije na osnovu kojeg već godinu dana radimo sa građanima na povećanju energetske efikasnosti tako što subvencionišemo zamenu stolarije i postavljanje solarnih panela, ali i postavljanje toplotnih pumpi – kažu u Ministarstvu.
Kako dodaju “upravo kroz ovakve projekte, a govorimo o 90 odsto domaćinstava, kroz nekoliko godina Srbija po energetskoj efikasnosti može da dođe na nivo zemalja EU, jer sada trošimo nekoliko puta više i električne i toplotne energije po jedinici BDP od članica EU”.
Ima li Srbija rezervni plan?
Rusija je pre nekoliko dana smanjila dotok gasa za pet članica EU među kojima je i Nemačka. Kremlj je to pripisao radovima na održavanju, a u EU je to signal da bi Kremlj mogao pred zimu i tokom zime poptuno da prekine isporuku gasa. Odmah u toku su pripreme i eventualni odgovori na potpuni prekid isporuke derivata. Šef Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol odmah je reagovao i rekao da Evropa mora biti spremna i pozvao vlade da rade na smanjenju potražnje i održavanju otvorenih nuklearnih elektrana.
Ministarstvo rudarstva i energetike smo pitali, da li Srbija ima rezervni plan u slučaju da se iskomplikuje isporuka energenata.
– Novim paketom sankcija zabranjuje se snabdevanje ruskom sirovom naftom preko bilo koje luke, morskim putem, a NIS se snabdeva sirovom naftom koja se tankerima doprema do luke Omišalj. To znači da nema mogućnosti da se do Rafinerije u Pančevu više doprema ruska sirova nafta, ali bi NIS mogao da uvozi sve ostale vrste sirove nafte sem ruske, kao što je u prethodnom periodu već uvozio naftu iz Iraka i nekih drugih zemalja – ističu u Ministarstvu.
Kako dodaju u “narednom periodu, pored rešavanja pitanja snabdevanja, radiće se i na povećanju zaliha sirove nafte, koje bi uz stabilne rezerve naftnih derivata dale dodatnu sigurnost u slučaju poremećaja na tržištu”.
– Kada je reč o snabdevanju sirovom naftom, Srbija nije jedina evropska zemlja koja je pogođena novim paketom sankcija EU, ali činimo sve da obezbedimo sigurno snabdevanje. Šestim paketom sankcija dat je period od šest meseci svim članicama EU za implementaciju u kojem treba da se završe svi postojeći ugovori i spot nabavke sirove nafte. Za derivate nafte ovaj tranzicioni period je 8 meseci – navode u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Vučić: Tražimo altrernative
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je u jučerašnjem obraćanju da je Srbija blizu najniže cene naftnih derivata na pumpama u regionu, ali da smo u teškoj situaciji zato što dve velike kompanije ne uvoze.
– Sve je spalo na NIS, naša naftna kompanija radi sa 100 odsto kapaciteta. Mi imamo i problem što moramo da nađemo alternativu ruskoj nafti. Nama nafta može da dođe samo preko Jadranskog naftovoda, pošto počinju da nas ucenjuju i za Kirkuk iračku naftu. Pojedini proizvođači kažu da neće da sarađuju sa firmama gde su Rusi većinski vlasnici, kao što je NIS – rekao je predsednik.
blic.rs
