Narodna banka Srbija (NBS) objavila je danas da je inflacija u Srbiji u julu iznosila 12,8 odsto međugodišnje i da će, prema projekcijama, vrhunac dostići u septembru, kada će iznositi 14 odsto, dok se na nivou godine očekuje prosečna inflacija između 11 i 11,5 odsto.Kako je rečeno na predstavljanju Izveštaja o inflaciji, u NBS očekuju da inflacija krene da se smanjuje od oktobra i da uđe u granice cilja u prvoj polovini 2024. godine.
Istaknuto je nije realno da inflacija bude manja od procenjenog, te da bi trebalo da ostane povišena sve do polovine sledeće godine, u ovakvim geopolitičkim uslovima i sa ovako lošom poljoprivrednom sezonom.
“Pod uticajem visokih troškovnih pritisaka pretežno iz međunarodnog okruženja i inflacija u Srbiji nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u julu je iznosila 12,8 odsto međugodišnje, od čega je oko 70 odsto doprinosa poticalo od rasta cena hrane i energenata”, kazala je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Tabaković je navela da je NBS, u maju, kada je raspolagala podatkom o aprilskoj inflaciji, pretpostavila da će inflacija još u nekoliko narednih meseci nastaviti da se kreće uzlaznom putanjom, jer su intenziviranje geopolitičkih tenzija i nepovoljniji agrometeorološki uslovi od očekivanih, uticali na to da cene hrane i energenata prethodnih meseci ostvare veći rast od predviđenog.
“S druge stane, bazna inflacija, po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta, na koju mere monetarne politike najviše utiču, kretala se u skladu s našim očekivanjima iz maja”, kazala je guvernerka.
Prema njenim rečima, na rast bazne inflacije, na 7,5 odsto međugodišnje u julu, u najvećoj meri se odražavao dalji rast inflacije u zoni evra, ali je ona i dalje bila znatno niža od ukupne inflacije, kao i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike.
“Snažna kočnica većeg rasta bazne inflacije bila je održana relativnom stabilnošću deviznog kurs, a tražnja i uslovi s tržišta rada još uvek ne izazivaju jače inflatorne pritiske na domaćem tržištu. To su istovremeno i ključni razlozi zbog čega smo umerenije od drugih zemalja u regionu u režimu ciljanja inflacije zaoštravali monetarne uslove u prethodnom periodu”, navela je Tabaković.
Podsetila je da je u periodu od prethodnog izveštaja inflacija u većini zemalja nastavila je da raste iznad očekivanja, na šta se pre svega odražava rast cena energenata i hrane, koji je dodatno intenziviran izbijanjem konflikta u Ukrajini.
“U pojedinim zemljama na rast inflacije utiču i pregrejana domaća tražnja i faktori s tržišta rada. Pored toga, iako se smanjuju troškovi međunarodnog prekomorskog transporta, pritisci na globalnu inflaciju i dalje potiču od zastoja u globalnim lancima snabdevanja i nestašica pojedinih sirovina u proizvodnji”, kazala je Tabaković.
Zbog takve kombinacije faktora inflacija se, kako je navela, u mnogim razvijenim zemljama poslednjih meseci našla na višedecenijskim maksimumima – u Sjedinjenim Američkim Državama na najvišem nivou za protekle četiri decenije, a u zoni evra na najvišem nivou od njenog osnivanja.
“U takvim uslovima, centralne banke i međunarodne institucije nastavljaju da revidiraju naviše projekcije inflacije za naredni period”, rekla je guvernerka.
Ipak, kako je dodala, većina centralnih banaka i međunarodnih institucija ocenjuje da se u narednom periodu može očekivati postepeno smirivanje situacije na tržištima primarnih proizvoda, što bi trebalo da rezultira i postepenim usporavanjem globalne inflacije.
Prema njenim rečima, efekti geopolitičkih tenzija na svetske cene energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda i razmerama energetske krize, nije zabeležen još od sedamdesetih godina prošlog veka.
“Prosečna cena gasa, koja je reperna za evropsko tržište, u julu ove godine u proseku je iznosila preko 1.800 dolara za hiljadu kubnih metara, što je četiri puta viša cena nego godinu dana ranije i 16 puta viša cena u odnosu na prosečnu za 2020. godinu”, navela je guvernerka.
Slično, kako je kazala Tabaković, berzanska cena električne energije u zemljama zone evra (Austriji i Francuskoj) u julu je u proseku iznosila 360 odnosno 400 evra po megavat-satu i bila je za oko četiri odnosno pet puta viša nego godinu dana ranije, dok je svetska cena nafte, iako u padu od sredine juna zbog jačanja recesionih pritisaka na globalnom nivou, u julu u proseku iznosila 109 dolara po barelu i bila je viša za 46 odsto nego pre godinu dana.
“Pored toga, svetske cene žitarica, merene indeksom FAO, od početka godine beleže dvocifren međugodišnji rast, koji je u julu iznosio oko 17 odsto”, kazala je Tabaković.
U izveštaju je istaknuto da je neizvesnost ostvarenja projekcije inflacije u Srbiji i dalje velika i da se ona najviše odnosi na faktore iz međunarodnog okruženja.
Pre svega na efekte konflikta u Ukrajini i raspoloživost energenata kao i njihove cene, te izglede globalnog privrednog rasta.
Iz NBS su naveli da se, kada je reč o domaćim faktorima, rizici projekcije u najvećoj meri odnose na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, a takođe i kretanja u sektoru energetike, u pogledu obima proizvodnje uglja i električne energije na domaćem tržištu, kao i po kojim cenama će se uvoziti deo gasa iznad nivoa ugovorenog sa Rusijom, ali i eventialnih mera koje će Vlada Srbije preduzeti da bi obezbedila energetsku sigurnost na domaćem tržištu.
Tabaković je istakla i će NBS nastaviti da prati relevantna kretanja na međunarodnom tržištu i procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova kako bi se obezbedio povratak inflacije u ciljane granice.
Kurir.rs/Beta
