Malo ko zna da je Marija Terezija kumovala imenu grada, a prvi pomen Novog Sada (Neoplanta, Neusatz, Ujvidek) datira baš iz 1748. godine, u koju je smeštena radnja ostvarenja “Liberta – rađanje grada”
Ove jeseni stiže televizijska serija koja će proširiti priču filma “Liberta-rađanje grada” i detaljnije prikazati ne samo oslobođenje Novog Sada i dobijanje statusa grada, koji je taj status dobio mirnim putem, već i čitavu Vojvodinu kao prostor gde se srpska kultura i tradicija najtešnje prepliću sa evropskim idealima i izazovima tog vremena.
– Prilika da radite na ovakvom projektu se ukazuje jednom u životu ili nikada. U tom smislu siguran sam da još uvek nismo svesni značaja samog filma i TV serije i da će se utisci formirati tek nakon neke ozbiljne vremenske distance – rekao je uoči godišnjice premijere filma “Liberta – rađanje grada” reditelj i saradnik na scenariju Gvozden Đurić i dodao:
-Kako TV serija ima sedam epizoda jasno je da je sama priča, za razliku od filma, mnogo složenija i obimnija. I neka to bude poziv za gledaoce, koji su pogledali ili će tek pogledati film, da svakako ne propuste seriju.
Filmska saga Liberta – rađanje grada od samog početka rađena je sa planom da bude i film i serija. Trend da se filmovi iz srpske kinematografije nakon svoje premijere prikažu i u vidu televizijske serije, nastavlja se i sa projektom Liberta – rađanje grada kako bi gledaoci mogli da vide i širu priču koju su reditelji zamislili.
– Film i TV serija “Liberta – rađanje grada” pored toga što pričaju priču o nastanku našeg grada, su i svojevrsna vizuelna monografija koja će ostati jedan veoma važan podsetnik za buduće generacije Novosađana o tome da su istinska multikulturalnost i razumevanje različitosti njegova suština od samog nastanka. I to nikada ne treba da zaboravimo, bez obzira kakva god vremena da dođu – dodao je Gvozden Đurić.
Prvu filmsku sagu o nastanku Novog Sada potpisuju reditelj i scenarista Žanko Tomić i reditelj i saradnik na scenariju Gvozden Đurić, a za produkciju su zadužene kuće “Korzo 2021”, “Biberche” i “Telekom Srbija”. Lik carice, u raskošnoj balskoj haljini sa dugačkim ogrtačem i bogatim plavim loknama uzdignutim u punđu, otelotvorila je glumica Marta Bereš.
Pored Marije Terezije, videćemo i druge istorijski stvarne likove. Među njima su episkop bački vladika Visarion (Igor Filipović), Sekula Vitković (Davor Janjić), provizor Redl (Aleksandar Đurica), general Engelshofen (Nenad Ćirić) i drugi. Ostale uloge igraju Daniel Sič, Ana Mandić, Dušan Jakšić, Branislav Zeremski, Arpad Mesaroš, Jovana Balašević, Vahid Džanković…
nsuzivo.rs
Hoće li biti Marija Terezija prikazana kao antisemita i prvobitno teški protivnik slovenstva?
bojim se da će biti prosrpski film čim se pominje “oslobođenje”