ISTORIJA SA PECOM: Zašto su crkve ponovo otvorene u SSSR-U tokom Drugog svetskog rata

Sa religijom, kao ideološkim neprijateljem, svojetska vlast je vodila otvoreni rat. Smatra se da je do početka Drugog svetskog rata zatvoreno 98% hramova koji su postojali pre 1919. godine. Pre otpočinjanja Drugog svetskog rata objavljen je „bezbožni petogodišnji plan“ koji je imao za cilj neopozivo i konačno iskorenjivanje „verskih ostataka“. Šta se desilo i zbog čega je Staljin odlučio da zaustavi ili obustavi anti-religijsku kampanju i akciju?

Jedna od najupečatljivijih epizoda promena krusa politike svakako je avionski let iznad Moskve, ličnog pilota Josifa Visarionoviča Staljina sa ikonom Kazanske Bogorodice.

Ovaj događaj se zbio 1941. godine, odnosno u jeku odbrane Moskve od nacista. Sovjetski pilot je poleteo sa vojnog aerodroma Čkalovski i tri puta obišao prestonicu sa ikonom.

Verovali ili ne, ali nakon ovog preleta, nacističke trupe su bile zaustavljene, a kasnije i odbijene od sovjetske prestonice.

Stručnjaci i javnost su i dalje podeljeni zašto se Staljin odlučio na ovaj korak i daljem tektsu pobrojaćemo različita mišljenja:

1. Neki romantično smatraju da se Staljin jednostano pokajao. Njegove mladalačke godine provedene u Bogosloviji mogle su ostaviti ipak i temelj vere na kojem Staljin gradio nadu za odbranu Rusije.
2. Možda je razlog suštinski diplomatski. Povezivanje SSSR sa SAD i Velikom Britanijom je uslovilo da se negde mora popusti represija prema stanovništvu zbog čega je Staljin kao ustupak zaustavio dalji progon pravoslavne crkve.
3. Postoji i mišljenje da su vojni stratezi smatrali da je odbrana države moguća samo ako se u kolektivnom sećanju reaktiviraju slavni likovi iz ruske prošlosti i potraži snaga u duhovnosti pravoslavne vere.
4. Ova teorija vidi Staljinov zaokret kao direktan odgovor na nemačke akcije. Nemci su u zauzetim oblastima otvarali ranije zatvorene hramove prikazujući se kao protivnici komunista i zaštitnici ruske tradicije. Naravno, sve su to bile propagandističke parole jer je u operativnom naređenju broj 10, Glavne direkcije bezbednosti Rajha jasno naglašeno: „Ne može biti govora o ponovnom stvaranju bivše Patrijaršijske ruske crkve“.Sve ovo je imalo za cilj regrutovanje lokalnog stanovništva u okviru antisovjetske propagande. Da bi sprečio sovjetske građane da nasedaju na takvu propagandu, Staljin je, prema ovoj verziji, napravio razumni potez: otvarajući hramove pokušao je da privuče narod i vaspitava ga u duhu sovjetskog patriotizma.
5. Postoji predanje koje mnogi danas podržavaju. Odluka da se napravi prelet sa ikonom nad Moskvom i uopšte ideju o prekidu progona vere Staljinu je predložila blaženopočivša starica – Matrona Moskovska. Istraživači su uvereni da je Staljin sa svojim sekretarom Aleksandrom Poskrebiševom došao da poseti blaženu staricu. Koje uputstva mu je dala Matrona može se videti na osnovu poteza koje je Staljin kasnije vukao. Ostalo je samo nekoliko priča različitih očevidaca o tom susretu.Tako je jedna žena ispričala da je njen sin, koji je dostavljao hranu u Kremlj, slučajno naleteo na Staljina. Dobivši hrabrost, upitao je: „Josife Visarionoviču, da li želite da znate ko će pobediti u ratu? Postoji pronicljiva žena koja može sve da vam kaže…“ Možda je Staljin, na dojavu ovog momka, pronašao staricu, ili je možda bilo i drugih informacija. Na kraju krajeva, mnogi ljudi su u to vreme išli kod Matronuške da traže savet, uputstvo, blagoslov, isceljenje, i utehu.

Paradoksalno je da se u vremenu kada su jugoslovenski komunisti započeli totalni rat protiv crkve, sveštenstva i verujućeg naroda na prostoru bivše Jugoslavije u kolevci komunizma, SSSR-u vodio sasvim obrnut proces. Bilo kako bilo, Pravoslavna vera šibana i komunizmom, i nacizmom, uspela je da izađe kao pobednik i čuvar ruske kulture i duše.

Autor: Petar Đurđev