„Srpski DNK projekat“, jedan od vodećih DNK projekata u Evropi pokrenut je iste godine, od strane entuzijasta različitih struka 2012. godine, kada su pokrenuli i Društvo srpskih rodoslovaca Poreklo.Za 10 godina projekta, u saradnji sa naučnom zajednicom, pre svega sa Biološkim fakultetom, testirano je preko 8.000 pojedinaca, piše Nova.rs.
Radi se o testiranjima po Y hromozomu, odnosno po muškoj liniji predaka.
„To nije nikakva diskriminacija žena, već se ustanovilo da je Y hromozom veoma podesan za tu vrstu uporednih analiza, jer se kod Y hromozoma dešavaju povremeno mutacije, odnosno male greške u DNK koje se nasleđuju, pa je moguće videti kada je neka greška nastala, da li ju je neko nasledio pre recimo tri generacije“, govori za Nova.rs Jovica Krtinić, predsednik Društva srpskih rodoslovaca Poreklo.
Svih 8.000 rezultata DNK se međusobno upoređuju, a kada se testiraju pojedinci, oni se i ispituju – trebalo bi da kažu sve što znaju o tome odakle su im preci, odakle su došli, koju krsnu slavu slave. Kad se rezultat uporedi s takvim podacima, pronalaze se veoma zanimljive genetičke veze. A takođe se koriste i istorijski izvori, etnologija, arheologija.
Ono što projekat izdvaja je i poseban softver nevgen.org koji je vodeći u svetu kad je reč o izračunavanju Y DNK hromozoma, a koriste ga vodeći naučni instituti koji se bave genetikom. Većina ljudi koji se širom sveta testiraju svoje rezultate mogu da unesu u taj softver i da saznaju kojoj haplogrupi pripadaju.
A šta je 10 godina istraživanja otkrilo o poreklu Srba?
Odakle potičemo
„Od do sada testiranih pojedinaca, 40 odsto i više putem muških predaka potiču od Slovena. Najčešća haplogrupa kod Srba je I2, ima je kod svih gde god da žive – od Dalmacije, Like i Banije pa do Timočke krajine, Makedonije i Kosova. Haplogrupa I2 ima svoje specifične podgrane koje se pojavljuju u slovenskom svetu, a mogu se locirati na tromeđi Belorusija-Ukrajina-Poljska. Oni su nama najbliži“, objašnjava Jovica Krtinić.
Inače, haplogrupa je grupa sličnih haplotipa koji imaju zajedničko poreklo – a haplotipovi su specifične kombinacije na DNK sekvenci.
Sledeća haplogrupa koja Srbe dovodi u vezu sa Slovenima je R1a, koja je kod Poljaka zastupljena 40 odsto, na zapadu Rusije takođe visoko, a u Srbiji oko 15-16 odsto, nastavlja Krtinić.
Dakle, te dve haplogrupe, I2 i R1a u Srbiji dominiraju i po muškoj liniji njima pripada i do 50 odsto testiranih.
„A postoji i druga uočena činjenica, a to je da oko 35 odsto Srba ima povezanost sa predslovenskim populacijama. Najviše njih ima haplogrupu E, koja ima specifičnu podgranu V13, koje kod Srba ima u proseku 17-18 odsto, a u nekim delovima Crne Gore i Kosova i do 25 odsto“, objasnio je genetičar.
Na sve to, postoje i genetike koje zalaze u poslovenski period. Ima tu raznih uticaja, jer su se narodi pomerali, raseljavali, dodaje Krtinić. Srbi su, dakle, genetički heterogen narod, ali imaju dve osnovne grane porekla: slovensku i predslovensku.
Predak iz trećeg veka
Za ovih 10 godina studije, Krtinić je shvatio da je ipak svaki čovek je priča za sebe i da se uvek pojavi neko iznenađenje.
„Kod nas se testirao čovek sa Kosova i Metohije koji ima genetički rezultat koji se jako blizu poklapa sa jednim skeletom čiji je DNK zabaležen u naučnom radu iz Mađarske. Taj skelet pripada Gepidima, narodu koji je živeo u 2. i 3. veku. Oni su antropološki zanimljivi po izduženim lobanjama, jer su deci vezivali marame“, navodi jedan zanimljivi slučaj.
Znamo da je na prostorima Balkana najstarija otkrivena kultura Lepenskog vira, ali potomaka njenih pripadaka danas gotovo da nema.
„U Lepenskom viru je rađeno jedno istraživanje pre nekoliko godina, a ono što je jasno nakon rezultata je da potomaka tih ljudi u današnjem svetu ima u promilima, a više i ne postoje neke genetičke grupe koje su otkrivene istraživanjem tih skeleta. To nije čudno jer je ta populacija bila mala, vremenom se pomerala, izumirala“, kaže Krtinić.
U bazi „Srpskog DNK projekta“ takođe postoji desetak ljudi za koje ne postoji niko genetski blizak, ne zna se kako i kada su na ove prostore došli njihovi preci.
A kada se Jovica Krtinić i sam testirao, doživeo je iznenađenje.
„Nisam očekivao da ću imati poreklo sa severa Evrope. Reč je o Normanima koji su poharali čitavu Evropu, pa su došli i do juga Italije, do Sicilije. Kako pretpostavljamo, krajem 11. veka su prešli Jadransko more, bilo je par njihovih upada na ove prostore, pa su ostavili i genetički trag. Supruga srpskog kralja Bodina, Jakvinta, bila je normanska princeza, ali njeno poreklo je zapravo grčko“, navodi on.
Poreklo slavnih Srba
U okviru „Srpskog DNK projekta“ testirani su i srodnici brojnih slavnih Srba iz istorije i današnjice.
Prošle godine je objavljena knjiga „Genetičko poreklo Srba Stare Hercegovine“, a tom prilikom je testirana i familija Dučića.
„Testirali smo smo čoveka koji je nesumnjivo srodnik Jovana Dučića, a rezultat je bio jako čudan – nose genetiku koja ne može da se uporedi ni sa jednim rodom na prostoru bivše Jugoslavije“, priča Jovan Krtinić, za Nova.rs.
Testirali su i Kuzmiće, koji su rodom povezani sa Karađorđevićima.
„Karađorđevićima je predak Petar, otac Karađorđa, koji je imao brata Kuzmana, po kome su nastali Kuzmići. Interesantno je da i oni, kao i Obrenovići, imaju haplogrupu I2 koja je najčešća kod Srba“, kaže Krtinić.
Rađeno je i testiranje čoveka iz loze Nikole Tesle, a saznali su da on pripada haplogrupi R1a koja je povezana sa Slovenima.
„Novak Đoković nosi haplogrupu I2 i pripada plemenu Ozrinića. Takođe znamo genetiku Zdravka Čolića, on je iz bratstva Vlahovića kod Ljubinja, koje ima jako specifičnu genetiku“, kaže osnivač “Srpskog DNK projekta”.
Pokojni Lane Gutović pripada plemenu Banjani, koje je jako zanimljivo, jer nosi srpski košarkaški gen, dodaje Jovica Krtinić.
„Iz tog plemena potiču Nikola Jokić, Bogdan Bogdanović, Dražen Petrović…Familiji Nikole Jokića je nekada bilo prezime Uzelac, a dobili su prezime Jokić po babi Joki Uzelac“, završava Krtinić.
Nova.rs
