IZBORI 2023. – Zašto su naprednjaci deklasirali ujedinjenu opoziciju u Novom Sadu?

Kada se profesionalno bavite političkom analizom onda vam „uđu u krv“ i decimale, procenti, brojke. Iako sam se još kao gimnazijalac grozio i računa i matematike, morao sam savladati osnovne operacije statističkog proračuna, jer bez toga nema ni analize. Mesecima sam u razgovorima kako sa istomišljenicima, tako i sa protivnicima vlasti slušao kako SNS sigurno gubi Beograd, a da je situacija po SNS u Novom Sadu još nepovoljnija i da je jun- mesec kraja naprednjačke vlasti u Srpskoj Atini. Ni najmanje mi nije bilo jasno na čemu se temelje takve tvrdnje, jer niti su brojke sa prethodnih glasanja govorile u tom pravcu, niti je opozicija ikada u Novom Sadu uspela da okupi više od 1.500 ljudi na „sveopštim demonstracijama“.

Sa 1.500 demonstranata novosadski opozicionari zaostaju u odnosu na 337.290 novosadskih birača

Ukoliko se držimo onog pravila britanskih sociologa o „dramatičnih 12%“, po kom svaka vlast protiv koje u kontinuitetu demonstrira više od 12% od ukupne populacije mora izgubiti naredne izbore, bilo je jasno da sa 1.500 demonstranata novosadski opozicionari zaostaju u odnosu na 337.290 novosadskih birača i više nego što to moje skromno poznavanje procentnog računa može da obradi. Pogotovo što je ukupna populacija uvek veća od broja upisanih birača – makar za broj maloletnika.

I onda su došli izbori. Nikada se nisam kockao, ali volim da ručam na tuđ račun kada znam da dobijam, a sagovornik sa ubeđenjem govori suprotno. Reč je o izbornim rezultatima naravno. Ovog puta, dobio sam 6 opklada- SNS će u Novom Sadu ostvariti bolji rezultat u odnosu na 2022. godinu. Niko od mojih prijatelja opozicionog usmerenja nije verovao da je to moguće. Doslovno niko.

Oni su svoje ubeđenje temeljili na motivaciji opozicionih birača u urbanim celinama Novog Sada. Ja čak i ne sporim visok stepen njihove motivacije, ali sporim brojeve. Njihov limit je dosegnut i oni nemaju gde više da pronađu nove birače, dok vlast može. Čak i sada. Pa krenimo redom –

Prelivanje glasova iz vladajuće opcije ka građanskoj opoziciji ne postoji

SNS je na ove izbore izašao u gotovo identičnom izdanju, kao i 2022. Razlika je samo što se ovog puta pobedničkoj koaliciji pridružio čajetinski lider Stamatović, što, složićemo se, nije donelo nikakvu razliku u novosadskom biračkom telu.

Socijalisti su izašli u istom izdanju kao i prošle godine, opozicija desnog usmerenja u više kolona, dok je tzv. građanska opozicija ovog puta nastupila ujedinjena.

Sve što su mogli, okupili su na jednu listu. I ovaj momenat je važan za razumevanje aktuelnog političkog trenutka u Novom Sadu.

Građansku opoziciju zapravo čine Demokratska stranka i njeni silni izdanci, koji su proklijali nakon pada nekada svemoćnog „žutog preduzeća“ sa vlasti, sa nešto samozvanih zelenih grupa građana i lokalnih pokreta koji se neretko služe nasiljem u procesu iskazivanja svoje političke volje. Ukratko, DS je napravio pun krug. Samo što se danas zove SPN i lider nije dorćolski psiholog BoTa, nego vračarski „mašinski mozak“ Dragan Đilas.

Korpus tzv. građanskih glasova u Novom Sadu je ograničen. On retko kad prelazi 35% i to uz visoku motivaciju i mobilnost ovih birača. Tako je od 2012. godine (ukoliko saberemo rezultat tadašnje koalicije oko DS i koalicije LSV-SPO), a tako je i danas ukoliko saberemo rezultat SPN i LSV. Gotovo u promil se poklapaju, naročito ukoliko uzmemo u obzir da su pojedini subjekti ovih koalicija iz 2012. već decenijama na listi SNS.

Šta su specifičnosti nedavno okončanih izbora u Novom Sadu? U principu, nema velikog pomeranja na sceni, naročito zato što prelivanje glasova iz vladajuće opcije ka građanskoj opoziciji ne postoji, a bez toga nema, niti će ikada biti mogućnosti da se zaista ugrozi vlast SNS. To znaju i lideri SPN i zato su se nadali da će tzv. desna opozicija uspeti da uđe u naprednjačko biračko telo i onda te glasove isporuči Draganu Đilasu. Ipak, ovakvo potcenjivanje, birači su kaznili. Odustali su od takvih opcija i glasali za SNS ili tražili alternativu u nesistemskim opcijama poput Nestorovića.

Druga, potajna nada, đilasovaca bila je da se prelivanje do kog je došlo prošle godine od SNS ka SPS može nastaviti, pa onda možda i obnoviti ljubav „žutih i crvenih“ koja je cvetala od 2008. do 2012. godine.

Ništa od toga se nije dogodilo. Naprotiv. Prelivanje se odvijalo u suprotnom pravcu. Gotovo svi oni birači koji su prošle godine glasali za Aleksandra na predsedničkim, a za Ivicu na parlamentarnim izborima, vratili su se kući i ovog puta glasali za SNS. Socijalisti nisu uspeli da dva puta za 18 meseci na istoj kampanji naprave isti rezultat. Nisu, jer ni kontekst više nije isti.

SNS sa partnerima ima većinu u gradskom parlamentu

Kada bismo nedeljne izbore preveli na hipotetičke lokalne (što je teško jer nije prisutan faktor grupa građana), lako bismo zaključili da SNS sa partnerima ima većinu u gradskom parlamentu od najmanje 41/78. Naprednjaci su osvojili 78.771 glas. Dodamo li ovom broju rezultate SPS, SVM, zatim SRS sa kojom je postignut dogovor o zajedničkom izlasku na izbore, potom glasove gospodina Žigmanova koji je član vlade Ane Brnabić, doći ćemo nadomak 100.000 glasova koalicije koja bi bila predvođena naprednjacima.

Broj ostvaren čak i bez rezultata Ruske stranke čiji su kandidati oštro napadali Đilasovu koaliciju, a biranim rečima zborili o Aleksandru Vučiću i bez glasova Čedomira Jovanovića koji je svoju kampanju bazirao na raskrinkavanju Dragana Đilasa, lično.

Ukoliko u računicu uključimo i belgijskog matematičara Donta – zbir mandata prelazi 40.

Ovih činjenica su svesni i u opoziciji i otud spinovi dan nakon novog izbornog poraza. Nikakav problem im nije da u svojim analizama, radikalske glasove pridodaju Đilasu, pristalice Ruske stranke uvrste u Đilasov tabor, podrazumevaju podršku svih birača Dveri, Zavetnika, Narodne stranke iako se oni za razliku od DSS-POKS nisu obavezali na postizbornu saradnju sa Đilasovom listom i naročito zanimljivo- bez ikakvog razloga ubrajaju u svoj korpus i glasove prof. Nestorovića, iako je on sam u izbornoj noći isključio svaku saradnju sa SPN i već najavio neku vrstu podrške naprednjacima u Beogradu.

SNS postigao odlične rezultate na Klisi, Slanoj bari, Sajlovu, Kaću, Budisavi…

Zašto to čine? Verujem jer su razočarani. Poredeći rezultate iz 2022. godine, sa nedeljnim, zaključićemo da je najveća izlaznost bila upravo u opozicionom uporištu – na Limanima. Drugo opoziciono uporište Centar sa Podbarom su pomalo kaskali za Limanima, ali je izlaznost i na ovim biračkim mestima bila u rangu novosadske ili čak i bolja od nje.

Šta nam to govori? Da su građanisti na nedeljnim izborima postigli svoj maksimum. Otud plaćene promocije po društvenim mrežama sa izmišljenim procentima, otud i analize u kojima se ignoriše Dont, a glasači radikala i Nestorovića pridodaju Đilasu.

Ipak, tu nije kraj lošim vestima za građaniste. Detaljnom analizom rezultata izbora po biračkim mestima u Sremskoj Kamenici, na Petrovaradinu, u Veterniku i Futogu, možemo zaključiti da SNS i dalje ima prostora za rast i da uz ponavljanje odličnih rezultata na Klisi, Pejićevim Salašima, Slanoj Bari, u Malom Beogradu, Kaću, Budisavi, Kovilju, Stepanovićevu, Kisaču, Rumenci, Šangaju, Sajlovu, Begeču, Čeneju, Vidovdanskom naselju, može do juna motivisati još barem 6.000 novih birača koji bi podržali listu SNS.

SNS je u svojim uporištima ostvarivala pobede od 50.19% do čak 78.63%.

Prostora za rast i dalje ima. Oko 13.000 Novosađana je u nedelju glasalo manje u odnosu na 2022. godinu. Ako opozicija veruje da su to samo njeni birači – u zabludi je.

Reč je uglavnom o glasačima iz nacionalnog korpusa koji se ovog puta nisu opredelili, ali ne znači da ih SNS neće motivisati da izađu na glasanje, baš kao što su motivisani svi oni koji su prošle godine glasali za SPS i desne opcije, a u nedelju za SNS.

Recept naprednjačkog uspeha u nedelju je jednostavan. Održali su se u opozicionim uporištima poput Limana, Centra, Žitnog trga i Podbare. Uprkos visokoj izlaznosti opozicionih birača, pokazali su da i na tim mestima mogu da rastu jer su oscilacije velike u gotovo istim kvartovima, pošto se rezultati u paralelnim ulicama kreću od 20.59% na jednom biračkom mestu do 31.67% na susednom biračkom mestu.

Naprednjaci odneli pobedu u delovima gde smo prethodni put izgubili

Ubedljivo pobedili na Adicama, zajedno sa SVM imali većinu na Telepu, ubedljivo pobedili na Petrovaradinu, parirali u novosadskim „kolebljivim područjima“ poput obe Detelinare, Novog Naselja, Satelita, Rotkvarije, Sajmišta, Almaškog kraja i Bulevara, gde su na mnogim biračkim mestima i sami pobedili a na većini drugih u zbiru sa sebi srodnim opcijama imali više od opozicije. Naprednjaci su ovog puta pobedili i u pojedinim centralnim delovima gde su neke od prethodnih izbora gubili poput Salajke.

Na sve to ostvarili su potpunu dominaciju u svojim uporištima, u prigradu i ruralnim delovima gradskog područja.

Sa Milošem, najomiljenijim gradonačelnikom u istoriji Novog Sada, očekujte još veću izlaznost u uporištima SNS

Ni tu nije kraj građanističkim mukama. Dodatan faktor koji će u junu napraviti još veću razliku u korist SNS jeste učešće u kampanji Miloša Vučevića. Ubedljivo najomiljeniji gradonačelnik u istoriji Novog Sada, sa najdužim stažom u Gradskoj kući, bio je tokom prethodne kampanje prisutan u svim delovima Srbije. Lično je obišao preko 80 gradova i opština, svakodnevno bio uključen u kampanju za lokalne izbore u Beogradu, predstavljao stranku čiji je predsednik na nacionalnim medijima i nije bilo nikakve mogućnosti da se lično posveti Novom Sadu na onaj način na koji će to činiti u junu. Sa Milošem u kampanji, zahvaljujući njegovom znanju i harizmi, očekujte još veću izlaznost u uporištima SNS, pobedu u kolebljivim kvartovima i još manju razliku u građanističkim uporištima.

Ni nakon junskih izbora, Novi Sad neće stati. A građanistima nakon nedeljnog poraza ostaje da se raduju broju biračkih mesta na kojima su tako objedinjeni ostvarili relativne pobede, istovremeno naravno ignorišući činjenicu da su mesta na kojima su poraženi veća i da je razlika kada oni gube – daleko ubedljivija.

Predrag Rajić, Centar za društvenu stabilnost

Dnevnik.rs