Broj dreća u Novom Sadu dupliran je u poslednjih 10 godina, navode iz JKP “Gradsko zelenilo”. Od 2012. godine radnici su posadili 54.216 novih sadnica drveća. Da su na jednom mestu, nova stabla činila bi veliku šumu. Takođe tokom poslednjih deset godina posađeno je i 342.400 komada šiblja i žbunja. Gradsko zelenilo je samostalno i u saradnji s Gradskom upravom za zaštitu životne sredine samo tokom jeseni prošle i proleća ove godine posadilo 2.076 sadnica novog drveća. U međuvremenu će biti uklonjeno 18 osušenih, trulih i polomljenih stabala. Podignut je novi park, prvi posle 50 godina, a biće podignuta još tri nova parka.
Gradsko zelenilo je sprovođenjem posebnih mera zaštite, produžilo životni vek više od 250 stabala na različitim lokacijama u gradu. Uz to, na našu inicijativu povećan je broj drveća koja su dobila status spomenika prirode. Ujedno, Gradsko zelenilo ne sprovodi toping metodu orezivanja drveća, već na osnovu mišljenja stručnjaka uklanja suve i obolele grane, i oblikuje krošnje čime se obezbeđuje maksimalna sigurnost učesnika u saobraćaju, pešaka i biciklista.
Gradsko zelenilo se od dolaska Miloša Vučevića na mesto gradonačelnika ne bavi prodajom, niti podelom ogrevnog drveta. Ta aktivnost bila je zastupljena pre 2012. godine, kada su na vlasti bile stranke i ljudi, koji danas predstavljaju opoziciju i koji potpuno neosnovano, na osnovu ličnih afiniteta i sklonosti za podelu ogreva optužuju gradsku vlast i Miloša Vučevića. Za razliku od perioda između 2008. i 2012. godine, kada je Gradsko zelenilo seklo drveće da bi ga po nalogu političara kao uslugu za glas delilo zaposlenima i ljudima bliskim tadašnjoj gradskoj vlasti, da ih nalože u pećima i furunama, danas nijedan iver, nijedna grana ne završavaju kao ogrev.
Zahvaljujući podršci grada Novog Sada i gradonačelnika Vučevića Gradsko zelenilo je kupilo opremu i mašine i prvo u Srbiji napravilo savremeno postrojenje za proizvodnju komposta, u kom se biootpad, trava, lišće, granje i trulo i suvo drveće koje su uklanja i zamenjuje novim mladim sadnicama, prerađuje u kompost, koji se kao đubrivo i prihrana vraća u prirodu, prilikom sadnje drveća, šiblja i cveća. O značaju projekta govori i činjenica da ga je podržala i nemačka agencija GIZ. Takođe, u cilju unapređenja zdravlja gradskih drvoreda, parkovskog i blokovskog drveća, Gradsko zelenilo od 2022. godine, prvo u Srbiji sprovodi folijarnu prihranu drveća. Na taj način svako stablo dobija neopohodne hemijske hranljive elemente, koji posepešuju njegovu vitalnost, podstiču ishranu i razvoj, što je posebno važno za rast i zdravlje drveća koje raste u gradskim sredinama, ističu iz ovog preduzeća.
Umesto toga, u vaše vreme je seča drveća bila glavna mera nege i sistemska aktivnost. Novosađani koji žive na Bulevaru oslobođenja sećaju se da je od Železničke stanice do mosta Slobode postojao dvostruki drvored javora i platana. Taj drvored posečen je tokom 2010. godine. U toj akciji uništeno oko 500 stabala drveća u punoj snazi, a po nalogu političara, od kojih su mnogi postali osnivača vaše stranke, ovaj “drvocid” finansiran je iz gradskog budžeta, preko Uprave za zaštitu životne sredine. Nakon 2012. godine, Uprava isključivo finansira sadnju drveća i uređenje kvartovskog zelenila, i podizanje kvartovskih mini parkova. Samo ove godine uređeno je više od 40 lokacija širom grada i posađeno 1.003 sadnice drveća.
Gradsko zelenilo će nastaviti da unapređuje zeleni ambijent, intenziviranjem sadnje novog drveća i izgradnjom novih parkova.
nsuzivo.rs
