Nema tog marta u kome se voćari ne plaše mraza, ni voćke koja neće krenuti ako temperature budu iznad 20 stepeni. A sve smo to imali ove godine. I taman kada su voćari pomislili da se spaslo sve što je moglo, stigao nam je sneg u aprilu
Profesor Dragan Radivojević sa katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže za RTS da može da se utvrdi koji cvet je izmrzao, a koji nije, ali da tačno predviđanje ne može da se uradi. Objašnjava i da li voćari mogu da se protiv mraza bore dimom, ali i očekuju li se nestašice i povećanje cena voća.
Profesor Dragan Radivojević navodi da su upravo visoke temperature koje smo imali izmamile voćke da krenu i onda se desio mraz od koga smo imali štete.
Ističe da je srećna okolnost da kod poslednjeg mraza, juče i prekjuče, nije bilo velike štete, jer se u voćarskim rejonima temperature nisu spuštale mnogo ispod minus jedan.
“Ne očekujemo da je na tim temperaturama došlo do većih šteta”, dodaje Radivojević.
Navodi da je veću štetu naneo mraz koji je bio 29. marta.
“To je specifičan mraz zato što je naneo štete na nekim voćarskim terenima koji uopšte tome nisu skloni. To je jedna posebna vrsta mraza koja je bila praćena veoma jakim vetrom, delovala je bez obzira na konfiguraciju terena i u donjim i gornjim slojevima vazduha, tako da su malo veće štete nanete na obroncima Fruške gore, a bilo ga je u većoj meri i u okolini Bele Crkve“, dodaje profesor.
Ističe da te štete mogu biti značajne posebno kada su u pitanju trešnja i kajsija.
“On nam je naneo štete i na jabuci u smislu smrzavanja cveta. Međutim, jabuka je specifična po tome što ima jako veliki broj cvetova i to ne mora negativno da se odrazi na visinu prinosa kod te voćne vrste”, navodi Radivojević.
Ističe da ima pojedinih voćnjaka koji su stradali, posebno kada je u pitanju kajsija i trešnja, ali globalno gledano nije šteta toliko velika i za sada se može reći da će dobra biti sezona.
“Ono što je mali problem je što se u narednom periodu najavljuju relativno niske temperature, na tim temperaturama let insekata, let pčela koje nam vrše oprašivanje voća je relativno mali i onda može da dođe do problema smanjenog oplođenja što kao rezultat može imati manju rodnost. Međutim, u takvim okolnostima i cvetanje traje duže, pa u onim zadnjim danima kada se podigne temperatura možemo očekivati opet da će doći do oprašivanja i većeg roda”, objašnjava Radivojević.
Dimom protiv mraza – ima li efekta
Iskusni voćari se protiv mraza bore dimom. Na pitanje koliko to može da pomogne, profesor Radivojević kaže da je to jako teška mera.
“To je jako teška mera, posebno na velikim površinama gde vi možete faktički da gušite čitava naselja, manja mesta, čak i gradove. Imali smo takve slučajeve recimo u okolini Zaječara ili okolini Čelareva”, dodaje Radivojević.
Navodi da ta mera zaštite može da daje rezultate na malim površinama.
“Bolje rezultate daje orošavanje, ali kada je ovaj prethodni mraz bio onda ni to nije pomoglo zbog ekstremno jakog vetra, pa ni ta mera nije delovala”, naglašava Radivojević.
Napominje da kada imamo najavljen jak mraz i kada se on stvarno desi, mogućnosti zaštite su jako male.
I u maju može biti mraza
Kada je reč o proceni štete, profesor navodi da može da se utvrdi koji cvet je izmrzao, a koji nije i da se daju neke predikcije, ali da tačno predviđanje ne može da se uradi.
“Mi pred sobom imamo još uvek april i ja ne mogu da isključim da u nekom narednom periodu neće opet biti mraza posebno po kotlinama i na nižim delovima terena”, dodaje.
Ukazuje da mraz nije isključen ni početkom maja, kao i da smo prošle godine 9. maja imali mraz u Timočkoj krajini.
Kažu da sneg nije stariji od mraza, a da li to znači da još nije gotovo i da će sve što je opstalo pod snegom dotući mraz? Profesor kaže da misli da neće, jer prognostičari ne najavljuju neki ozbiljniji mraz u narednih nekoliko dana.
“Za to vreme će se sneg otopiti i ja ga u nekom većem obimu ne očekujem”, dodaje.
Smatra da nas je spasilo oblačno vreme, jer kada je takvo vreme mogućnost jačeg mraza je manja.
“A i u narednom periodu na nekim nižim terenima zbog hladnog vremena tokom vedrih noći može doći do pojave blažeg mraza, ali šteta koje on nanese je lokalnog karaktera”, navodi Radivojević.
Hoće li mraz uticati na cenu voća
Govoreći o tome možemo li već sada govoriti o nestašici voća na jesen i visokim cenama, Radivojević kaže da ne.
“Može da se priča o nestašici voća možda samo za neke ranije sorte kajsija, breskve ili trešnje. Neki tipično voćarski predeli, tipa Šumadije, će imati čak i kajsiju po nekim preliminarnim procenama”, kaže Radivojević.
Smatra da ovaj mraz generalno neće uticati na cenu voća.
“Ako bude dobro vreme za oplođenje i ako budemo imali normalan rod, ne očekujem neko značajno povećanje cena na našim tržištima”, poručuje Radivojević.
Ipak, kako kaže, kad jednom odgovora, drugom ne odgovora – mnogi naši voćari su dovedeni na ivicu opstanka zbog niske cene:
“U prethodnom periodu mi smo imali veliki izvoz i onda smo to kompenzovali time, tada smo postizali dobre cene. Međutim, zbog problema i rata u Ukrajini i otežanog izvoza za Rusku Federaciju – cene voća su ove godine bile relativno niske posebno kada je jabuka u pitanju.”
Ukazuje na to da je količina jabuke koja je izvezena u Rusiju mnogo manja nego što je to bilo u prethodnom periodu, posebno pre korone.
“Danas naše tržište kada je jabuka u pitanju dominantno su zemlje Arabijskog poluostrva, tamo se mnogo više jabuka izveze nego u Rusiju. Šta će se dešavati u narednom periodu jako je teško prognozirati”, navodi Radivojević.
Naglašava da je upravo to jedan od najvećih problema kada su voćari u pitanju – ta velika neizvesnost.
“Stalno se nadovezuju problemi za problemom – imali smo problem sa niskom cenom, otežanim plasmanom, isključivanje velikog broja trgovaca iz tog lanca iz različitih razloga, imali smo sada mraz, u narednom periodu ćemo imati možda nešto nižu oplodnju voća, ne znamo kakav će biti rod, tako da je jedna velika neizvesnost”, objašnjava Radivojević.
Prioritet zaštita – ako se danas ne uradi, sutra može da bude kasno
Naglašava da je sada prioritet uraditi zaštitu, a da upravo ovaj sneg pravi problem za zaštitu voćnjaka koje voćari treba da obave u ovom periodu.
“Jako je teško prolaziti sa mehanizacijom po takvom terenu, može se uništiti zemljište između voćaka tako da je to jedan od većih problema”, kaže Radivojević.
Bez obzira na poteškoće voćari to moraju da urade, jer sutra već može da bude kasno.
“Ta zaštita voćnjaka je jedan vrlo odgovoran posao, zahteva primeni zaštitnih sredstava tačno u određenom trenutku i ako se zakasni samo jedan dan može da bude veliki problem”, poručuje profesor.
rts
