Kompletan drvored platana na Futoškom putu u Novom Sadu, podvrgnut je jutros u pet sati, specijalnom tretmanu nege, u okviru kog je drveće prihranjeno neophodnim mineralima.
Tretman folijarne prihrane svih 540 stabala obavljen je u ranim satima jer je tada proces fotosinteze najintenzivniji, a distribucija hranljivih materija najbrža.
Prihrana drveća izvršena je specijalizovanim atomizerima koji omogućuju da se rastvor minerala nanese na krošnje odraslog drveća, što mu pomaže da dobije hranljive materije, koje mu nedostaju u gradskim uslovima. Jutarnjoj prihrani drveća na Futoškom putu prisustvovao je i direktor “Gradskog zelenila” Miloš Egić.
– JKP “Gradsko zelenilo” je prvo u regionu uvelo folijarnu prihranu drveća u drvoredima i parkovima, jer smatramo da drveće u urbanim sredinama, zbog emisije CO2, i drugih štetnih uticaja, dobija manje neophodnih sastojaka nego što mu je potrebno. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu drveću da nadoknadi nedostatak pojedinih elemenata. Time se popravlja biološka kondicija drveća, njigova vitalnost i podstiče dalji rast i razvoj. Od aprila smo prihranili veliki broj drveća u više delova grada. Tretirali smo drveće na Novom naselju, Bulevaru oslobođenja, Limanima. A tokom leta nastavićemo i u drugim delovima grada – kaže Miloš Egić direktor JKP “Gradsko zelenilo”.
Prihrana drveća preko lista je do sedam puta efikasnija od ishrane preko korena. Lišće brzo usvaja i sprovodi hranljive elemente u druge delove biljke, čime se omogućava brzo delovanje na primarni metabolizam. Izuzetno je efikasan pri unosu mikroelemenata i drastično unapređuje zdravlje stabala u urbanim sredinama, obezbeđujući bujnost lisne mase i razvoj korenovog sistema i stabla.
Rastvor kojim se prihranjuje drveće nije škodljiv ni za ljude, ali ni za insekte ili druge vrste živih organizama.
– Prihranjivanje drveća preko krošnje obavlja se specijalizovanim atomizerima za visoko drveće koji omogućuju nanošenje hranljivih čestica pod visokim pritiskom. Svojom konstrukcijom omogućavaju optimalnu potrošnju energije i sredstva za prihranu, kao i ravnomerno nanošenje preparata na čitavu lisnu površinu stabla – ističe Jelena Prica pomoćnik JKP “Gradsko zelenilo”.
U Novom Sadu ima blizu 100 hiljada stabala, a u poslednjih 10 godina, broj drveća se uvećao za oko 50 odsto. Posađeno je 54.216 novih sadnica drveća u gradu i prigradskim naseljima.
nsuzivo.rs
