Da li vi spadate u grupu ljudi na koje utiču vremenski uslovi?
Ovo je jedno neobično, varljivo proleće. Svedoci smo naglih promena temperature – jednog dana je 20 stepeni, a već sledećeg pada sneg i temperatura je ispod nule.
Vreme u Srbiji ovoga aprila podseća na vreme u decembru ili januaru.
A mnogi ljudi osetljivi su na nagle promene vremena, a to se odslikava na njihov organizam. Meteoropatija se ne smatra bolešću, već skupom simptoma kao što su: slabost, vrtoglavica, migrena, poremećaj sna, anksioznost itd.
Oko 30 odsto ljudi povremeno oseća meteoropatske simptome u manjoj ili većoj meri, pokazala su poslednja istraživanja u koja je imao uvid doktor Petar Vojvodić, psihijatar i direktor psihoedukativnog centra Psihocentrala.
Lekari preporučuju promenu životnih navika, koje značajno utiču na pojavu meteoropatije – boravak u prirodi, provetravanje prostorija i zdraviju ishranu kako bi se predupredile tegobe.
Ko su meteoropate i ima li im leka?
Meteoropate i oni koji su osetljivi na promene vremena na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) mogu pronaći mesečne i sezonske prognoze vremena, kao i biometeorološku prognozu za svaki dan u godini kako bi se spremili za simptome koji se mogu javiti usled naglih varijacija.
Kao da mi neko steže obruč oko glave
Jedan od najučestalijih simptoma koji se javljaju usled naglih promena vremena jeste migrena – ponekad toliko jaka da je nemoguće normalno funkcionisanje. To je „specifičan bol u glavi“ koji nije kao obična glavobolja.
– Imam osećaj kao da pulsira ili da neko steže obruč oko moje glave – objašnjava jedna žena. Kako kaže, jake migrene joj se javljaju pred kišu, i ponekad traju neprestano i do 24 sata. U tim situacijama, pokuša da se umiri i nađe položaj kako bi bol bio što manji, a neretko koristi i analgetike.
Šta je meteoropatija?
To nije bolest, već simptomatska reakcija našeg organizma na klimatske promene, navodi se na specijalizovanom sajtu Medik. Prvi je spominje još starogrčki lekar Hipokrat koji je pre 2.400 godina napisao delo „O vazduhu i vodi“.
Najčešći simptomi koji se javljaju su: glavobolja, fizička slabost, vrtoglavica, anksioznost, depresija, povišen krvni pritisak, poremećaj sna i apetita, kao i nagle promene raspoloženja.
Oni se uglavnom manifestuju 24 ili 48 sati pre promene klimatskih uslova – temperature, vazdušnog pritiska, elektromagnetnog statusa i vlažnosti vazduha, navodi psihijatar Petar Vojvodić.
Savremena medicina razlikuje dve vrste pacijenata, kod kojih vremenske promene dovode do pojave različitih simptoma – meteorološki osetljive osobe i meteoropate. Prvi doživljavaju senzacije koje se povezuju sa promenom vremena, ali one nisu takvog intenziteta da bi uticale na svakodnevno funkcionisanje.
Kod meteropatije simptomi koji se javljaju individualno u većoj ili manjoj meri zaista utiču na ponašanje osobe i oštećuju redovnu funkciju, objašnjava Vojvodić.
Prema podacima ovog psihoterapeuta, neki oblik meteoropatije javlja se kod skoro 30 odsto ljudi širom sveta. Češće do toga dolazi među ženama, zbog „prirodne ženske telesne konstitucije“, kao i kod starijih ljudi.
Ljudi koji imaju reumatoidne bolesti, bolesti kardiovaskularnog sistema i respiratornog sistema imaju češće intenziviranje postojećih tegoba u odnosu na druge, a to važi i za osobe koje boluju od nekih psihijatrisjkih oboljenja, poput depresije, anksioznih i drugih poremećaja.
– Često se dešava, pa vremenom naučiš da kontrolišeš i živiš sa tim – pokušavam da se nateram da funkcionišem i da što manje mislim na to – kaže jedna žena koja oseća tegobe. Naučila je i da prepozna kada će se simptomi javiti i, kako kaže, to je najveći napredak u odnosu na period od pre 10 ili 15 godina, kada u tim trenucima „nije znala šta je snašlo“. A njen slučaj nije usamljen.
Nedavno je došlo do naglog zahlađenja u Srbiji i veći broj pacijenata se javlja sa glavoboljom, otežanim disanjem i povišenim krvnim pritiskom, a pretežno su to stariji ljudi ali ima i puno mlađih osoba.
Klima udružena s lošim navikama
Klimatske promene dovode do tegoba kod velikog broja ljudi, ali pogrešno je smatrati da je to glavni razlog za niz simtoma karakterističnih za meteoropatiju, kaže psihijatar Vojvodić.
Sve više ljudi ima problema izazvanih lošim navikama karakterističnim za 21. vek – neredovnoj i nezdravoj ishrani, neuravnoteženom snu i boravku u zatvorenom prostoru – boravak u zatvorenom sa uvek približnom tempretaturom dovodi do toga da naše telo slabi sposobnost prilagođavanja i doživljava stres kada se nađemo u kontaktu sa prirodnom klimom, kaže Vojvodić.
Različite vremenske prilike mogu stvoriti tegobe kod meteoropata i meteorološki osetljivih osoba – toplo ili hladno vreme, kiša, sneg ili vlaga. Kada naglo otopli, neki od njih osećaju se slabo i bezvoljno, a kiša im donosi glavobolju.
Meteoropatija – okidač za slabe tačke u organizmu
Promene vremena mogu da utiču na pogoršavanje stanja pacijenata sa različitim oboljenjima, i ova grupa je podložnija meteoropatskim tegobama.
Kod osoba sa respiratornim bolestima, može doći do teškoća pri disanju ili, kod osoba obolelih od astme do intenziviranja asmatskih tegoba.
Pri padu temperature kod pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima mogu da se jave promene krvnog pritiska, a kod težih slučajeva i do pojave anginoznih bolova, srčanog infarkta ili šloga.
Rast temperature utiče na intenziviranje simptoma multiple skleroze, dok pad vazdušnog pritiska dovodi do širenja gasova u telesnim tečnostima što izaziva bolove u zglobovima i tkivima koja su trenutno pod upalom kao i pojavu sinusne glavobolje.
Meteoropatija je „okidač za slabe tačke u organizmu“.
Kod nekih pacijenata skoro svaka promena vremena podseti na neki stari problem.
Nema tu ni leka, ni pomoći
Jedinstven način lečenja meteoropatije do danas nije ustanovljen, pa oni koji se bore protiv ovog skupa simptoma najviše mogu da računaju na – sebe.
– Ukoliko su simptomi izraženiji, potrebno je obratiti se lekaru za savet i privremenu terapiju, ili korekciju ukoliko se osoba aktuelno leči od nekog oboljenja – kaže dr Vojvodić.
Lekar napominje da je neophodan i dovoljan unos vode, urednih i zdravih obroka sa voćem i povrćem, treba uspostaviti i uređen ritam spavanja i izbegavati cigarete i alkohol koji podižu telesnu temperaturu i utiču na gubitak tečnosti.
Iskstva pacijenata koji se bore s osetljivošću na vremenske prilike kažu da su svašta pokušali, ali nisu osetili boljitak. I naučili jednu stvar – morate da naučite da živite sa tim.
24sedam.rs
