Na današnji dan, pre 80 godina, otvaraju su se vrata ćelije u zatvoru Beledija i ustaša je još sa vrata rekao: “Ajte Srbi, Đurđevdanski uranak”, izjavio je jednom prilikom profesor doktor Žarko Vidović, preživeli svedok koji je sa još 3.000 Srba i muslimana koji su podržavali Srbe bio zatočen u sarajevskim kazamatima.
Srbi su pokupljeni iz zatvora i dovedeni do Vijećnice, sarajevske gradske kuće gde su ih čekali vozovi smrti koji su ih odveli u Jasenovac.
-Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje. Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo – svedoči Žarko Vidović.
U tim vozovimai koji su išli za logor smrti, rodila se pesma “Đurđevdan” koja se najpre zaorila iz grla jednog mladića, člana Kulturno-umetničkog društva “Sloga” iz Sarajeva, a onda se ta pesma lančano počela širiti od usta do usta, od vagona do vagona.
Ustaški odgovor na tu pesmu vrlo brzo je stigao. Svi prozori na vagonima su zatvoreni, tako da u njima gotovo da nije bilo više vazduha pa su mnogi Srbi ugušeni i pre nego što su stigli do Slavonskog Broda gde su presedali u druge vagone koji su put ka Jasenovcu nastavili prugom širokog koloseka.
Taj dan 1942. godine odvedeno je 3.000 sarajevskih Srba za Jasenovac, odakle se vratio tek svaki deseti Srbin od njih.
rts.rs/nsuzivo.rs
