Foto: Profimedia

U noći između subote i nedelje vratićemo satove sat unazad, što označava kraj letnjeg računanja vremena.

Ovaj povratak se tehnički izjednačava sa potencijalnim dodatnim satom sna, međutim, resetovanje nije tako lako za naše unutrašnje satove, tačnije cirkadijalni ritam.

Ova praksa pomeranja satova unapred, u proleće, a zatim unazad na standardno vreme, u jesen prvobitno je zamišljena da optimizuje prirodno dnevno svetlo i zadržana je do danas.

Zdravlje i pomeranje sata

Stvaranje desinhronizacije naših telesnih satova dva puta godišnje povezana je sa povećanim zdravstvenim rizicima kao što su depresija, gojaznost, srčani udar, pa čak i nastajanje saobraćajnih nesereće.

Moglo bi se reći da će nam dodatni sat značiti, duže ćemo spavati, međutim, ipak ima uticaja na psihičko i fizičko zdravlje. Pomeranje vremena može da “izbaci” naše telesne satove iz usklađenog ritma.

Pomeranje sata unazad utiče na cirkadijalne ritmove tela – fizičke, mentalne kao i promene ponašanja.

Naša tela očekuju da se određene stvari dogode u određeno vreme u toku dana (poput spavanja, buđenja i jedenja) na osnovu sunčevih signala i toga što radite te stvari iznova i iznova u isto vreme svakog dana.

Kada promenite tu rutinu, čak i za sat vremena, vaši cirkadijalni ritmovi se blago poništavaju. Tačnije, cirkadijalni ritmovi postaju blago neusklađeni u odnosu na vreme na satu, što može da odbaci vreme nekoliko dnevnih procesa koji se dešavaju u telu (kao što su san, varenje i kardiovaskularno funkcionisanje).

Loše raspoloženje i depresija

Tokom jeseni i zime mnogi ljudi obično provode ceo dan u zatvorenom prostoru na poslu, u školi ili kod kuće. Dok obavimo sve aktivnosti već je mrak. To znači da se manje izlažemo suncu, što smanjuje količinu vitamina D koji naše telo proizvodi. Nizak nivo vitamina D povezan je sa lošim raspoloženjem i depresijom, kao i sa umorom, bolovima u mišićima i oslabljenim kostima. Poremećaji spavanja takođe mogu uzrokovati povećan rizik od mentalnih bolesti. Gubitak jednog sata večernje svetlosti može značajno da utiče na naše raspoloženje.

Nedostatak sunčeve svetlosti potiskuje proizvodnju dva važna hormona: melatonina koji izaziva san i serotonina, koji igra ključnu ulogu u ravnoteži raspoloženja. Drugim rečima, veća je verovatnoća da ćemo biti mrzovoljni i umorni u danima posle letnjeg računanja vremena, dok se ne naviknemo.

Novosti

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments