Oko dva i po miliona ljudi godišnje postaju žrtve trgovine ljudima, pokazuju svetski podaci. To je fenomen koji pogađa sve zemlje jednako, nezavisno od njihove ekonomske razvijenosti. Najčešće pogađa žene i devojčice, ali ne izostaju dečaci i muškarci. Podaci za Srbiju govore da je 2022. identifikovano 62 žrtve trgovine ljudima i to je porast od 35 posto u odnosu na godinu pre nje. Od ukupnog broja žrtava 79 posto su žene i devojčice, a 55 posto bilo je seksualno eksploatisano.
-Trgovina ljudima se može grubo podeliti u tri faze- vrbovanje, transport i eksploataciju. Postoji internacionalna i interna trgovina ljudima. Kada je reč o Srbiji o ovom fenomenu se počelo govoriti osamdesetih godina prošlog veka, kada su najčešće žrtve bile državljanke Istočne Evrope, koje su dolazile u našu zemlju i ona je bila zemlja krajnje destinacije, u kojoj se eksploatacija dešavala. Sada je situacija takva da su naše građanke žrtve interne trgovine ljudima. Za javnost je važno da razume da se trgovina ljudima ne dešava tamo negde, nego u Novom Sadu, Beogradu, Leskovcu i to su žrtve koje su iz ovih gradova. Interna trgovina podrazumeva da je zemlja porekla žrtava i zemlja njihove krajnje destinacije. Prema podacima, interna trgovina ljudima se dešava tako da se eksploatacija desi od 100 kilometara od prebivališta osobe. To je jedna poruka koja je važna za javnost- rekla je za NS Uživo dr Nada Padejski Šekerović, psihološkinja i rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu.
Kada se govori o trgovini ljudima može se reći da postoji seksualna i radna eksploatacija, prinudni brak, trgovina organima, prinuda na vršenje krivičnih dela, a najčešće se dešavaju seksualna i radna eksploatacija, kao i prinudno prosjačenje.
-Procenat dece među žrtvama trgovine ljudima 2022. godine je izuzetno visok i iznosi 40 posto. Važno je da trgovina ljudima najčešće ne podrazumeva silu, kada to kažemo zamišljamo žrtvu u lancima koju je neko prebio i na silu uvukao. Zapravo, trgovina ljudima podrazumeva psihološku manipulaciju i ključna odlika je zloupotreba teškog položaja žrtve. Na taj način se ona uvede u sistem, a kada želi da izađe nastupaju fizičke pretnje i zlostavljanje da bi ostala u lancu trgovine ljudima. Primer koji ću vam dati podrazumeva sledeći proces- žena je razvedena, trpela je nasilje od strane partnera i ostala je sa decom nezaposlena. Ona ima nisko obrazovanje, nema nikakvu socijalnu podršku i drugarica kojoj veruje, i koju poznaje, joj ponudi da se zaposli u lokalnom kafiću u kojem će raditi kao konobarica, ali pružaće i neke dodatne usluge u smislu igranja, provođenja vremena sa određenim klijentima, ali ona ne mora da radi ništa što neće i ima potpunu slobodu, međutim to će joj biti ekstra plaćeno i iz toga može da izađe kad god poželi. To su obećanja koja čuje od drugarice koja joj nudi posao i koja je, zapravo, vrbuje za eksploataciju. Žena koja sutra nema da prehrani decu i nema novčanu pomoć, a koja nije dovoljno informisana o rizicima i faktorima trgovine ljudima pristaje na to. U prvom periodu ona zaista radi kao konobarica i ima kontrolu nad svojim životom. U jednom momentu se pojavljuju ljudi koji nju prisiljavaju da ona pruža seksualne usluge klijentima. Vrlo često u taj proces vrbovanja je uključena i neka muška figura, koja odigra ulogu “lover boy-a”, u smislu da uđe u emotivnu vezu s njom i razvija se “normalan” partnerski odnos. Kada joj taj partner ponudi da ona pruža seksualne usluge, a ona ih odbije, kreće se sa emotivnim ucenama “Pa, to je za naše dobro”, “Zar nećeš da iznajmimo stan, znaš da te volim”, “Ja radim, nemam dovoljno novca, neću se ljutiti, to nam je prilika”. Ona zarad ljubavi u koju veruje počinje da radi te stvari. Nekada se taj muškarac “mamac” izvuče iz priče, a nekada ostane. U momentu kada ona kaže da to više ne želi da radi počinje grubo fizičko nasilje, traumatizacija i to je pretnja da će ona isto tako proći. Njen pristanak na te poslove ne podrazumeva njenu krivicu. Suština trgovine ljudima je da zbog nečijeg rada neko ima korist- ističe dr Padejski Šekerović.
Član 388 Krivičnog zakonika Republike Srbije, koji ima simbolične osmice kao lance, definiše trgovinu ljudima kao krivično delo i glasi: “Ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.”
-Žrtva koja je doživela višegodišnju torturu ima kompleksne posttraumatske posledice. Može da pobegne tako što se desi policijska racija ili pobegne uz pomoć klijenata, neki klijent shvati o čemu se radi, pa joj i sam pomogne ili u momentima nepažnje klijenta uzme njegov telefon i nazove policiju ili nekog bliskog. Ali, to se ne dešava često. Trgovina ljudima čupa čoveka iz korena- navela je psihološkinja.
Kod žrtava se razvije posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), depresivnost, anksioznost, poremećaj spavanja, hranjenja i ona pokazuje promene na planu ponašanja. Svaki aspekt njenog života ima promene. Takođe, zbog iskustava eksploatacije kod žrtava se neretko polno prenosive bolesti, AIDS, urinarne infekcije, imunološki problemi i neuhranjenost koji su posledica viktimizacije.
-Stručnjaci kažu da žrtva trgovine ima pravo na tri meseca refleksije, odnosno pravo da odluči šta želi sa svojim životom, da se smiri i stabilizuje i onda učestvuje u sudskim i drugim postupcima koji je čekaju. Psihološka podrška mora biti kontinuirana i važno je da tužilaštvo i sud prate smernice koje imaju. Odsek za suzbijanje trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi Policijske uprave u Novom Sadu je godinama najefikasniji kad je reč o otkrivanju krivičnih dela trgovine ljudima i procesuiranju. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je takođe efikasno. Sve više se dodeljuje novčana odšteta žrtvama trgovine ljudima, što je jako važno. Sistem je osetljiviji da žrtve prepozna.
Žrtva trgovine ljudima će se retko obratiti Centru za socijalni rad ili se obratiti nekome od prijatelja ili poznanika iz više razloga, navodi dr Padejski Šekerović. Prvi je da sebe ne prepoznaje kao žrtvu trgovine ljudima, drugi razlog je uplašenost jer je žrtva ucenjena. Postoji i treći razlog- čak i ako sama izađe doživljava to kao svoju sramotu. Ako se neka žrtva eksploatiše intenzivno i više nije “interesantna” za trafikera ona je u lošem psiho-fizičkom stanju da traži pomoć. Žrtve nikada neće otvoreno reći i to će uraditi samo ako su veoma ugrožene.
-Postoji više grupa indikatora preko kojih se može prepoznati ko je žrtva trgovine ljudima. U Srbiji su izrađena dokumenta koja čine liste indikatora za sistem policije, socijalne zaštite, obrazovni sistem, a sada su završeni i za zdravstveni sistem. Postoje posebni indikatori za decu i odrasle u svakom od ovih sistema. Mi kao građani možemo da posumnjamo da je neko žrtva ako se odjednom ponaša drugačije. Na primer, imamo devojčicu koja ide u srednju školu i odjednom ima skupu odeću, a ponaša se upadljivo seksualizovano, povlači se od drugarica, školsko postiguće je sve niže i ima depresivne epizode i iznenadan strah. Prestaje da odlazi u školu i nema podršku roditelja. Na pitanja o svom kretanju daje nejasne odgovore. Mi tada već možemo posumnjati na potencijalnu trgovinu ljudima.
Naša sagovornica daje još jedan primer- ako naša državljanka ode u drugu državu i nakon nekog perioda izjavljuje da uopšte ne radi ono što je dogovoreno, već nešto drugo, da ne sme da ode van dogovorenog posla, da njen pasoš ne stoji kod nje, novčana naknada koja je dogovorena na početku nije ista već je manja, da joj poslodavac brani da se krećein, a ima nagle promene u ponašanju i raspoloženju- raspoloženju – može se zaključiti da postoje brojni indikatori koji ukazuju na trgovinu ljudima.
Postoje faktori koji “guraju” i “vuku” ka trgovini, odnosno faktori koji su prisutni i koji
doprinose verovatnoći da do trgovine ljudima u nekom slučaju dođe. Faktori koji “guraju” osobu ka trgovini su nasilje u porodici, nezaposlenost, loši odnosi u porodici, siromaštvo, rat, migracije. Oni faktori koji “vuku” osobu, odnosno utiču da žrtva pristane na neke aktivnosti a naravno ne zna da je to put ka trgovini ljudima, su primamljiv posao, obećanja o boljem životu, logična i prirodna želja čoveka da bolje živi, zloupotreba prijateljskih veza, vrlo često osobu uvuku oni koji su joj bliski poznanici ili prijatelji.
Nakon što je Srbiju potresao slučaj prodaje ćerke, od strane oca, na jugu zemlje, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće ističe da je to najdirektiniji primer trgovine ljudima koji je vrlo očigledan.
-Mi možemo da pretpostavimo da takve postupke mogu da manifestuju roditelji koji imaju nisko obrazovanje, već prethodna ponašanja zanemarivanja i zlostavljanja tog istog deteta od rođenja, jer ono što prethodi takvom ponašanju sigurno nije brižna roditeljska veza. Ne možemo reći da je siromaštvo faktor koji je ključan, jer ima mnogo siromašnih porodica gde nije došlo do trgovine ljudima. Pretpostavljamo da osoba koja je spremna da proda dete opaža tu situaciju kao “povoljnu” priliku da se reše neki drugi problemi. Takođe, može biti prisutna svest o deci kao o predmetima, struktura ličnosti u smislu nedostatka empatije, nedostatka krivice i kajanja, nebriga za zakonske posledice i sankcije. Trgovina ljudima je svesno, plansko delo, nije afekat- rekla je naša sagovornica.
Dr Padejski Šekerović ističe da bi i medijsko izveštavanje o trgovini ljudima trebalo da se promeni- da su članci vrlo kratki i u formi saopštenja.
-Potrebno je iskoristiti tu situaciju za edukaciju čitalaca i u tom istom članku pisati o fenomenu trgovine ljudima. Jako je važno razumeti da ne smeju da se stave ni inicijali žrtve, ni mesto odakle je ni bilo koji lični podaci koji mogu odati o kojoj se žrtvi radi. I mesto i godine su podaci koji govore i dugotrajno retraumatizuju žrtvu. Taj šok koji žrtva ima kada vidi podatke u medijima je vrati pet koraka unazad i dovodi do okrivljavanja žrtve za ono što je doživela, a trgovina ljudima nije njena krivica. Vidimo tekstove u kojima se daje legitimitet za trgovinu ljudima i u pola rečenice mi sekundarno traumatizujemo žrtvu ako kažemo da je ona bila “oskudno odevena”, da se ponašala na određeni način. Za žrtvu je problematičan bilo koji deo teksta koji okrivljuje žrtvu i kaže da je trgovac ljudima bio ugledan građanin, biznismen, da je hteo da joj pomogne. Bilo šta što ukazuje da se daje legitimitet nasilju traumatizuje žrtvu.
Rešenjem gradonačelnika Grada Novog Sada 2018. godine formiran je Tim Grada Novog Sada za borbu protiv trgovine ljudima. Članovi Tima su predstavnice i predstavnici Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, Policijske uprave u Novom Sadu, Apelacionog suda u Novom Sadu, Centra za socijalni rad Grada Novog Sada, Školske uprave, Doma zdravlja Novi Sad, Crvenog krsta Novi Sad i NVO Novosadski humanitarni centar. Radom Tima koordinira predstavnik Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu. Na inicijativu člana lokalnog tima, zamenika tužioca iz Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i u dogovoru
sa članovima lokalnog tima iz Policijske uprave u Novom Sadu i Centra za socijalni rad Grada Novog Sada, prethodnih godina se kontinuirano održavaju sastanci između predstavnika Višeg javnog tužilaštva, Policijske uprave u Novom Sadu i centara za socijalni rad sa teritorije nadležnosti Višeg javnog tužilaštva. Sastancima prisustvuju predstavnici Centra za socijalni rad Grada Novog Sada (obuhvata odeljenja u Beočinu i Sremskim Кarlovcima), centara za socijalni rad iz Žablja (obuhvata i opštinu Titel), Bačke Palanke, Bača, Bačkog Petrovca i Temerina. Cilj održavanja sastanaka je utvrđivanje postojanja faktora rizika za trgovinu ljudima u konkretnim slučajevima u cilju preventivnog delovanja.
Ivona Karan
