Većina zaposlenih u Srbiji danas se vratila na posao nakon uskršnjih praznika, a mnogima su misli već na prvomajskom odmoru koji, praktično, počinje u petak 28. aprila, a završava se u sredu, 3. maja.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podsećaju da prema Zakonu o državnim i drugim praznicima, nakon prvomajskih praznika imamo samo još jedan neradni dan do kraja godine, a to je 11. novembar, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Međutim, pošto ove godine 11. novembar pada u subotu, to za većinu zaposlenih koji rade od ponedeljka do petka praktično nema nikakvog značaja.
Pored ovih praznika, pravoslavci imaju pravo na slobodan dan na prvi dan krsne slave, a pripadnici islamske zajednice slave prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, dok pripadnici jevrejske zajednice ne rade prvi dan Jom Kipura. Vernici katoličke veroispovesti Božić proslavljaju u ponedeljak 25. decembra.
Zahvaljujući izmenama Zakona o državnim praznicima, kojima su pre nekoliko godina uvedena dva nova praznika – Sretenje i Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u Srbiji se praznuje deset dana godišnje. Po slovu istog zakona, u našoj zemlji se praznuju i radno obeležavaju Sveti Sava – 27. januara, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Dan pobede – 9. maja, Vidovdan – 28. juna i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra, podseća “Politika”.
Osim Nove godine, koja se proslavlja 1. i 2. januara, građani Srbije slave i Dan državnosti 15. i 16. februara, Praznik rada 1. i 2. maja i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar. Zakonom je takođe propisano da “ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana”. Verski praznici koji se obeležavaju neradno su prvi dan Božića – 7. januar, i vaskršnji praznici – počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa.
Iako smo 15. septembra 2021. godine prvi put obeležavali Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ovaj praznik još uvek se ne nalazi u Zakonu o državnim praznicima, koji je poslednji put izmenjen 2011. godine. Datum obeležavanja Dana zastave izabran je zato što je 15. septembra 1918. godine probijen Solunski front.
Zakon o praznicima propisuje prava zaposlenih da ne rade na državne i verske praznike, Zakon o radu ne zabranjuje rad tokom praznika. Službe koje obavljaju poslove od vitalnog interesa za građane, naprotiv, dužne su da rade tokom praznika kako bi se osiguralo nesmetano funkcionisanje i snabdevanje stanovništva, ali zakon ni svim drugim poslodavcima ne zabranjuje da tokom praznika nastave proces rada. Poslodavac može da traži od zaposlenih da rade i u vreme praznika koji se obeležavaju neradno, ali je po Zakonu o radu dužan da im za te dane ispati uvećanu zaradu najmanje 110 odsto od osnovice, odnosno od ugovorene cene radnog sata.
Politika
