Odluka Narodne banke Srbije da poveća referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,5 odsto uskoro će se odraziti na dinarske kredite koje trenuno otplaćuju građani Srbije. Stručnjaci i bankari smatraju da je poskupljenje kredita izvesno, ali da neće sve dužnike pogoditi podjednako. Koliko, zavisiće od procene i politike svake banke, vrste kredita, trenutka otplate, ugovorene kamate.
Zasada se povećanje referentne kamatne stope neće odraziti na one koji su podigli pozajmice u dinarima sa fiksnom kamatnom stopom, kao i na zajmove u evrima, kakvih je srećom 99 odsto među stambenim kreditima. Ako, međutim, dođe i do porasta euribora za 0,5 odsto, mesečna rata za ove dugoročne pozajmice od recimo 30.000 evra na 10 godina, bila bi uvećana za oko pet evra. Od oko 11 milijardi evra duga, koliko trenutno vraća stanovništvo, polovina su gotovinski krediti sa promenljivom kamatom koje će potkačiti promene.
Prema rečima profesora Hasana Hanića sa Beogradske bankarske akademije, trenutno povećanje referentne kamatne stope će najviše osetiti oni sa dužim periodom otplate, koji su tek započeli da vraćaju pozajmicu. Još jači udar na novčanike mogao bi da se dogodi ako NBS i posle sledećeg zasedanja Upravnog odbora u maju odluči da zbog inflacije još jednom poveća referentnu kamatnu stopu.
– Svaki klijent potpisuje ugovor sa bankom kada podiže kredit, a u njemu je naznačeno i u kom trenutku banka usklađuje svoje cenovnike sa referentnom kamatnom stopom NBS – kaže prof. Hanić. – U zavisnosti od toga kada se navršava tih šest meseci kada banke rade usklađivanje, zavisiće i momenat kada dužnici mogu da očekuju veće rate. Ako je recimo usklađivanje u konkretnom slučaju bilo dan pre odluke NBS, taj dužnik plaća po starom još pola godine.
Račune u bankama ima 5,6 miliona klijenata, a kako je ukupan dug građana i firmi premašio 27 milijardi evra, verovatno većina otplaćuje neku pozajmicu. Ova mera NBS se ne odnosi samo na gotovinske kredite, već i na sve ostale proizvode – kartice i dozvoljeni minus.
Većina dužnika uzela je kredite sa promenljivom kamatnom stopom. To ne čudi, jer je za poslednjih 10 godina referentna kamata sada prvi put podizana. Unazad je konstantno padala za 25 do 50 bazičnih poena.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić smatra da će u narednom periodu verovatno biti smanjena potražnja za kreditima, nakon što je vrtoglavo rasla mesecima unazad.
– To i jeste cilj mere NBS, da se smanji potrošnja i spreči inflacija – kaže Vasić. – Mislim da ne može mnogo da se oseti ovo poskupljenje od 0,5 odsto, a i ne znači da će svaka banka da podigne za toliko svoje kamate. Može se čak očekivati i da neke banke, da bi bile konkurentne na tržištu, smanje svoju maržu, da bi kamate ostale na istom nivou. Sa druge strane, NBS je morala da odreaguje, ovo je izbalansirana mera da se spreči obezvređivanje novca i smanji količina u opticaju. Ne očekujem ozbiljne posledice, jer krediti na koje utiče ova mera nisu dugoročni. Najduži rok otplate je pet godina.
Očekuje se skok
AMERIČKA centralna banka je nedavno povećala prvi put posle dužeg vremena kamatu i najavilaje da će do kraja godine još tri puta da poveća stopu. To je, kako kažu stručnjaci, očigledan odgovor na rastuću inflaciju. Zasada krediti u evrima, vezani za euribor miruju, jer Evropska centralna banka još nije podizala kamatnu stopu. Stručnjaci očekuju rast i ovih kamata, jer će centralne banke u svetu morati da instrumentima monetarne politike reaguju na inflaciju.
novosti.rs
