Krvavo odelo kneza Mihaila Obrenovića, u kome je ubijen 29. maja 1868, jedino je autentično svedočanstvu o Topčiderskoj katastrofi, kako su savremenici nazvali atentat na prosvećenog srpskog vladara.
– Ubistvo kneza Mihaila je prvi pravi politički atentat u modernoj Srbiji – kaže istoričar Nebojša Damjanović, savetnik u Istorijskom muzeju Srbije.
Inspiratori ovakvih atentata se po pravilu teško otkrivaju, pa je pitanje političke pozadine ubistva kneza Mihaila i danas aktuelno, naročito kad je reč o spoljnim uticajima.
U procesu atentatorima u Beogradu kao naručilac je označen Aleksandar Karađorđević, jer je zaplenjena šifrovana prepiska njegovog poverljivog čoveka s organizatorom zavere u zemlji, advokatom Pavlom Radovanovićem. Ovaj je priznavao da je bio mozak zločina, ali je negirao da mu je cilj bio vraćanje Aleksandra na presto. Tvrdio je da mu je namera bila da se proglasi republika, ili da na tron dovede kneževića Petra.
Kasnije se pokazalo da je srpske napade na kneza podsticao Beč, jer je Mihailo neposredno pre atentata s Mađarima sklopio sporazum o podršci.
– Na sastanku na kneževom imanju u Ivanki, u Slovačkoj, grof Andraši, prvi čovek Pešte, ponudio je da Srbija odustane od širenja na Ugarsku, a da zauzvrat Mađari izvrše pritisak na Beč da Srbija bez rata dobije Bosnu do Neretve i Vrbasa – kaže Damjanović.
– Ovo rešenje nije odgovaralo Turskoj, ni Habzburzima, koji su nameravali da se prošire na Srbiju, ni Rusiji, kojoj je bio potreban balkanski ustanak, ni Engleskoj, koja je bila protiv samostalne Srbije. Svima je bilo u interesu da knez Mihailo bude ubijen.
Nova forenzička analiza odela kneza Mihaila mogla bi da ukaže na netačnosti zvanične verzije o ubistvu:
Na njemu se ne vide velike rupe koje bi napravili projektili kalibra 9 milimetara koji su ga po zvaničnoj verziji usmrtili, posle čega su atentatori počeli da piruju nad mrtvim telom sekući noževima kneževo lice. O tom masakriranju svedoči ogromna mrlja od krvi na košulji, ali i kneževa rukavica gotovo prepolovljena udarcem sečiva. To pokazuje da je bio živ i rukom pokušao da zaštiti lice.
Kriminolog dr Zlatko Nikolić naglašava da ovakav način ubijanja govori o strahovitoj ostrašćenosti zločinaca.
– Osnovno pitanje kod ubistva kneza Mihaila jeste da li je to bila politička ili emotivna strast.
A strast je svakako osnov tog ubistva. Uništavanjem njegovog lica zločinac je hteo da poruči da to nije pravi knežev lik, već onaj unakaženi. Ukoliko je reč o naručenom ubistvu, kako je glasila zvanična verzija, zahtev za takvo unakažavanje mogla je da da i ostrašćena žena.
Dokazni materijal iz istrage o atentatu čuvan je u Konaku kneza Miloša do 29. maja 1903, kad su ubijeni poslednji Obrenovići. Posle prevrata gotova sva imovina Obrenovića je pokradena ili uništena.
– Priča ko je, kako i zašto sačuvao odelo kneza Mihaila je maglovita – kaže istoričar Nebojša Damjanović, savetnik u Istorijskom muzeju Srbije.
– Za vreme Obrenovića odelo je čuvano u Miloševom konaku u Topčideru.
Vojni istoričar Branko Bogdanovića pronašao je svedočanstvo iz 1876. italijanskog dobrovoljaca Đuzepea Barbanti-Brodana koji je 21. septembra te godine posetio konak u Topčideru i video „kuršum oko koga je bila zgrušana krv, a koji je bio izvađen (iz tela Mihaila Obrenovića) upravo ovde (u Konaku) čim je bio ranjen“.
– Obdukciju su u ponoć 29. maja 1868. godine u Konaku radili dr Mašin i dr Kocel – kaže Bogdanović.
– Tek 1955. revolver iz koga je ubijen knez Mihailo, kao i platnena košulja, prsluk i ostali delovi odeće, kao i srebrna tabakera, pripali su Narodnom muzeju.
Večernje novosti/opanak.rs
