U kuhinji Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo” svakodnevno se pripremaju obroci za preko 17.000 mališana u 75 vrtića, što iznosi 45.000 obroka u danu.
Obroci koji se serviraju deci jesu doručak, prepodnevna užina, ručak i druga, poslepodnevna užina za one koji duže ostaju u vrtićima.
– Deca u vrtićima borave veći deo dana i pritom konzumiraju četiri obroka, odnosno 80 odsto dnevnog energetskog unosa. Bitno je da u ponudi imaju zdravu, kvalitetnu i dobro izbalansiranu hranu. Doručak je važan obrok, jer obezbeđuje energiju i utiče na raspoloženje, pa ga čine namirnice koje sadrže dosta masti, skroba i drugih ugljenih hidrata, poput hleba, peciva, mlečnih proizvoda, jaja, maslaca. Prepodnevnu užinu čine sezonsko voće, kuvana jela kao što su sutlijaš, kolači ili griz, kukuruzne i ovsene pahuljice ili voćni i mlečni napici. Ručak je glavni obrok i trebalo bi da bude raznovrstan. Pripremamo supe ili čorbe ukoliko jelo nije čorbasto, te meso i prilog u vidu variva od povrća i salate – objasnio je rukovodilac Službe ishrane Dejan Bašić.
Kako Dejan Bašić dodaje, pri planiranju ishrane za decu, predškolska ustanova uzima u obzir uzrast, broj dece u određenoj uzrasnoj grupi, dužinu njihovog boravka u ustanovi, poseban režim ishrane iz zdravstvenih i verskih razloga, kao i nutritivne potrebe dece. Roditelji imaju pravo da se obrate zaposlenima sa zahtevom za korekciju ishrane.
– Ako dete ima zdravstveni problem i potrebu za promenom ishrane, roditelji se obraćaju vaspitaču, te budu upućeni na patronažnu sestru vrtića. Nakon toga, popunjavaju zahtev za korigovanje ishrane i upotpunjuju ga medicinskom dokumentacijom. Predmet se prosleđuje centralnoj kuhinji, a zatim komisiji, koju čine nutricionista, koordinator službe preventivno-zdravstvene zaštite i pravnik. Ako komisija odobri izmene, centralna kuhinja počinje sa pripremom posebnog obroka, tj. dijete, i svakodnevno ga šalje u određeni vrtić. U slučaju neodobravanja, patronažna sestra razmatra mogućnosti u skladu sa zatečenom situacijom – rekao je Bašić.
Uloga nutricioniste dijetetičara jeste da planira, organizuje i prati proces ishrane kod dece. Kontroliše poštovanje zadatih normativa i učestvuje u izradi jelovnika.
– Povremeno odlazimo u vrtiće u vreme konzumiranja obroka i posmatramo reakcije dece na nova jela, količinu hrane koju dete konzumira, kao i način serviranja obroka. Osim toga, kontrolišemo poštovanje zadatih normativa za određene starosne grupe dece, edukujemo zaposlene u kuhinji, izrađujemo normative jela u saradnji sa šefom kuhinje – objasnile su za „Dnevnik” nutricionistkinje dijetetičarke Jelena Zarić i Ivana Dobrosavljev.
Do konkretnih informacija o ishrani dece u vrtićima se dolazi u saradnji sa sestrama za preventivnu zdravstvenu zaštitu i vaspitačima, koji su u direktnom kontaktu s decom. Stoga svaki vrtić ima patronažnu sestru, koja brine o uslovima za očuvanje zdravlja deteta.
– Dešava se da deca određena jela konzumiraju u manjoj meri. Tada se, ako je moguće, naprave izmene u recepturi jela ili pak patronažne sestre i vaspitači animiraju decu kako bi uticali da ona više i bolje konzumiraju određene namirnice. Deci se u tim slučajevima objašnjava koliko je hrana važna za njihovo zdravlje i razvoj – napomenula je koordinatorka Službe za preventivnu zdravstvenu zaštitu Branka Čonkić.
dnevnik.rs
