Ne mislite valjda da su novosadske plaže tek nedavno stekle svoju neprevaziđenu popularnost? Ihaj, od vajkada su se tamo šepurile najlepše žene u želji da oteraju novosadsku žegu i rashlade se, makar do gležnjeva ulazeći u dunavsko plavetnilo.
Tradicija odlaska na novosadske plaže datira od davnina, međutim, prvi pisani trag o kupačima vraća nas u 1827. godinu, doba kada su, da bi se okupali, kupači morali čamcima da prelaze na sremsku stranu jer su se plaže nalazile u onom delu.
Nešto mlađe generacije, 1911. godine dočekale su Štrand, a on je od tada, pa sve do danas, ostao simbol novosadskog hedonizma – uvališ se u ležaljku, kupiš vruć kukuruz, pored tebe osmosmerka i ‘ladno pivo i Bog da te vidi!
Danas je, doduše, na kupalištima moguće videti svašta. Neretko se može uhvatiti i poneka dama bez gornjeg dela kupaćeg kostima kako pokušava da osunča leđa, bez da joj ostane “linija“ od kupaćeg.
Nekada to nije izgledalo tako. Postojala su neka druga pravila usklađena sa moralom i društvenim normama te dobi, a svaka decenija koja bi nadolazila sa sobom bi donosila nešto novo, ili odnosila.
Prvi kupaći kostim viđen na novosadskim plažama činile su široke pantalone i dugačka haljina. I dok je u Engleskoj zbog nepostojanja zakona koji bi regulisao ovo pitanje, svako mogao da odluči da li će se kupati sa odećom ili bez nje, naše dame bi se za plaže “navlačile“ u čak nekoliko slojeva.
Zatim su se pravila promenila, Koko Šanel je preplanuli ten postavila visokim standardom lepote, a Novosađanke su, razume se, oduvek težile da budu najlepše!
Tada je na scenu stupio monokini, ili kako bi ga danas nazvali jednodelni kupaći! Međutim, on nije izgledao onako kako ga danas znamo, već je u donjem delu bio skrojen kao šorc, a bretele su mu bile izrazito debele.
Na taj način, Novosađanke bi sakrivale “provokativne“ delove tela i muškarcima ostajale zavodljivo misteriozne i tajanstvene.
Dvadesetih godina prošlog veka, u želji da uvek budu doterane i moderne, na ovaj autfit se, iz nekog razloga, dodavao i pojas. Sa ove tačke gledišta, rekli bismo, čisto radi stilizovanja odevne kombinacije, mada možda postoji i neki drugi motiv.
Dvadeset godina nakon toga na modnu scenu stupio je i prvi bikini, ali daleko od Novog Sada. Izumeo ga je Luis Reard, a prva žena koja ga je nosila bila je Bridžit Bardo.
Novosađanke nisu bile spremne na takve korake u to vreme, te je jedina razlika u odevanju za plažu bila u tome što su se na već pomenutom modelu kupaćeg kostima, debele bretele zamenile tanjim.
Sedamdesete godine prošlog veka bile su ključne u “razgolićavanju“ prilikom kupanja širom sveta. U najvećoj meri nosili su se bikiniji čiji su donji delovi bili prilično duboki, toliko da bi u nekim slučajevima prikrivali i pupak.
Devedesete su u znaku Pamele Anderson i čuvara plaže. Jednodelni kupaći ponovo su postali moderni, ali su se razlikovali od onih koji su se ranije nosili. U ovim modelima kukovi su bili u potpunosti otkriveni i pokazivali ženstvenost dama koje su ih nosile.
Nakon toga stigla nam je era u kojoj svako nosi ono što hoće. Kada bi nas za nekoliko stotina godina pitali kakvi se kupaći danas nose, teško da bismo mogli odgovoriti na ovo pitanje samo sa jednim modelom.
Nose se i jednodelni i dvodelni, sve manji i tanji komadi garderobe, u skladu sa onim kako se ko oseća u svome telu.
Možda je, recimo, moguće izdvojiti samo 2010. godinu kada su na scenu stupili dvodelni kupaći sa gornjim delom bez bretela.
Iako više nema prenosivih malih suncobrana, pojasa koji bi stilizovali kupaći ili kupaćih koji bi pokrivali određene delove tela, što je nekada bila simbolika za damu na plaži, Novosađanke i danas veoma paze na to kakav utisak ostavljaju kada se nađu na kupalištu.
Kupaće kostime obično prekrivaju lepršavim, dugim, letnjim haljinama, a svoje autfite dopunjuju damskim slamnatim šeširima.
I zaista, sve i da je sretnete na nekoj morskoj obali, ni danas nije teško prepoznati Novosađanku na plaži.
gradskeinfo
