U podnožju najlepše tvrđave, u čuvenom Gradiću, godinama unazad neguje se tradicija starog zanata, skoro iščezlog. Porodični biznis na ovoj lokaciji duže je od dve decenije, a u porodici Stijaković skoro pola veka
Dobro je poznato da tehnologija uzima maha, te da je zanata i onih koji se njime bave sve manje. Kada je Nenad odlazio u penziju, sinu je u nasledstvo i amanet ostavio zanatsko- uslužnu radionicu pod nazivom “Oštrač Stijaković”.
Dragan je zanat učio od oca, a stekao je i sertifikat za ručnu izradu noževa i oštrenje sečiva. Pa tako već devetnaest godina unazad, “pliva” u zanatskim vodama i svakodnevno nauči nešto novo.
– Dosta turista prolazi kroz Petrovaradin, pa tako naši radovi završe u Kini, Africi, Nemačkoj i širom sveta. Izrada mača za Žandarmeriju je najkomplikovanija i iziskuje mnogo vremena. Ti mačevi se izrađuju kada kolege idu u penziju, sečiva su duža i budu u drvenoj kutiji. Najskuplja za izradu je sablja. Njena cena se kreće od 800-900 evra, pa naviše- rekao je Dragan za NS Uživo i dodao:
– Moj otac je među poslednjim šegrtima koji su zanat učili kod Began Đelka. Završio je za umetnog oštrača. To znači da može da radi hirurške predmete. Oštrili smo hirurške makaze, noževe, a za kliniku u Kamenici burgiju za bušenje glave.
– Da bi se napravio mač, potrebno je nekoliko dana. I tu postoji procedura. Prvo se iseca oblik, pa ide kod kovača koji ga kali, nakon toga prave se ukrasi, kutija i postava. Najbrže se izradi kuhinjski nož koji ide od 2.000 dinara. Najskuplji nož prodat je za oko 600 evra. Sami nabavljamo materijal za drške i izrađujemo iste. Veoma je bitno da drvo za dršku bude suvo. Za izradu drške potrebno je uglavnom oko pola sata, međutim zavisi od zahteva. Svakako nakon toga drvo mora da odmori 24 časa- otkrio je vlasnik.
Cena rada zavisi od težine zahteva. Rade se gravure, pozlate koje iziskuju i više truda i vremena.
– Kod izrade zahtevnijih radova, svako radi svoj deo posla. Kovač svoj deo posla, mi u radionici radimo oštrenje, poliranje, izradu, drške ukrasa, a opet stolar pravi kutiju a tapetar postavu- naveo je Stijaković.
– Nekoliko godina unazad, u dogovoru sa zanatskim udruženjem, Gradom Novim Sadom, Nacionalnom službom za zapošljavanje, imamo polaznike koji dolaze na obuku. Do sada je obuku prošlo desetak ljudi. Pojedini su nakon obuke, otvorili svoje zanatske prodavnice. Devojka koja se nalazi u Zrenjaninu je kovač i oštrač, ona je na primer otvorila svoju zanatsku radionicu, kao i jedan dečko u Novom Sadu – izjavio je naš sagovornik.
On je takođe rekao da mnogobrojni poznati novosadski restorani, održavaju svoje kuhinjske setove kod njih, kao i mesari.
– Za našeg prijatelja koji je otvorio restoran, izradili smo dvanaest lustera od jelenskog roga. To je bio zajednički projekat. Kada se restoran otvorio, novine su došle i usnimile ceo enterijer a zapazili su i posebno im je interesantno bilo videti unikatne lustere. Tako je i nastala priča o njima. Iako se ne bavimo time, taj projekat nam je bio zanimljiv- naglasio je.
Osim što je vrstan majstor, Dragan je i kolekcionar. On sakuplja stare unikatne slike, mačeve, sablje, fenjere. Imali smo priliku uživo da vidimo neke od njegovih antikviteta. Na poklon od prijatelja, dobio je berberski set star preko 120 godina. Pošto je održavao i instrumente za Vojnu bolnicu, jedan doktor mu je poklonio nož iz Drugog srpskog ustanka. Mnogo noževa, koje poseduje u svojoj kolekciji, potiču sa Vizirca. Poseduje austrougarski mač iz 1900. godine kojem je sečivo popravio i dodao jelenski rog. Takođe, u kolekciji smo videli i nekoliko ubodnih floreta koji datiraju iz 1400. godine. Dragan poseduje i bajonete iz 1956. godine.
nsuzivo.rs
