Đaci gimnazija i srednjih stručnih škola bolje znaju engleski jezik od srpskog. To su pokazali rezultati pilotiranja državne mature, prema kojima su budući maturanti iz engleskog jezika osvojili prosečno 64 boda, a iz srpskog 47 od maksimalnih 100 poena.
Pilotiranje je pokazalo i vrlo slab rezultat iz matematike – prosek je svega 18 poena. Da je reč o oceni, iz matematike bi sa ovoliko bodova dobili čistog keca!
Ove zapanjujuće loše rezultate iz srpskog jezika i matematike, koji se, inače, polažu na svim završnim ispitima kao obavezni, profesori i psiholozi tumače nedostatkom motivacije da učenici pokažu stvarno znanje, ali i pragmatičnošću mlade generacije koja neće da radi ništa za šta proceni da joj ne treba. Jer, pilotiranje državne mature ničim nije bilo uslovljeno, đacima je ostavljeno na volju da u njemu učestvuju, a prema iskustvima profesora koji su dežurali, veliki broj njih napustio je ispit nakon pola sata.
Što se tiče boljeg poznavanja engleskog jezika nego srpskog, sagovornici Novosti smatraju da je reč i o zanemarivanju maternjeg jezika u školama, velikom uticaju anglosaksonske kulture, ali i ekonomskim razlozima, jer deca uče strane jezike da bi lakše otišla u zemlje zapadne Evrope na fakultet ili da rade.
– Opšti globalni milje je pod jakim uticajem anglosaksonske kulture, a engleski jezik počinje da zauzima mesto latinskog jezika u doba humanizma i renesanse, kao jezik opšte komunikacije. Ko zna taj jezik, lakše će naći posao van zemlje ili otići na studije – kaže za naš list profesor Filološkog fakulteta dr Slavko Petaković.
On ukazuje i da status našeg jezika u nastavi nije dobar i podseća da se lingvisti zalažu za davanje natpredmetnog statusa srpskom jeziku. Prof. Petaković naglašava da se neznanje maternjeg jezika odražava i na sve druge predmete, pa i na matematiku.
– Ako učenik ne razume pročitani tekst, on ne može da radi ni matematiku, ni hemiju, niti bilo koji drugi predmet – upozorava naš sagovornik.
Istovremeno, profesor matematike i direktor prestižne novosadske gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” Radivoje Stojković smatra da prosek od 18 osvojenih poena – nije realno stanje.
– Znaju oni mnogo više, ali naša omladina neće da se potrudi, pragmatična je i ponaša se po principu – ako ne moram, neću. Da bi se rešili zadaci iz matematike, trebalo je razmišljati, čitati zadatak, postaviti ga i uraditi, što nije moglo na brzinu, a oni ne žele da ulažu trud ako ne moraju – ocenjuje za naš list prof. Stojković.
On navodi primer jednog svog učenika koji je predao prazne papire iz sva tri testa i rekao – ko može da mi uzme devet sati mog života (ispiti su, inače, trajali po 120 minuta) i izašao ne uradivši nijedan zadatak, iako je izvanredan đak.
– Siguran sam da ovakav rezultat ne bi bio da su polagali “pravu” državnu maturu ili prijemni ispit – ističe Stojković. – Maturanti jednostavno nisu želeli da pomognu sistemu da pripremi državni ispit tako što će, bez uslova, učestvovati u pilotiranju. To je pitanje odnosa prema društvenim obavezama, sistemu i to je pitanje građanske svesti. Mene više brine što toga nema i na tome se mora raditi.
Za Ivana Ivića, profesora Filozofskog fakulteta u penziji, rezultati pilotiranja državne mature su – veoma loši i zabrinjavajući, ali nisu neočekivani.
– S obzirom na to kako se radi u školama i koliko ima odlikaša bez stvarnog znanja, nije ni čudo što je prosek iz matematike 18 bodova, iz srpskog 47 – kaže prof. Ivić za Novosti. – To što su pokazali znatno bolje znanje iz engleskog jezika nije rezultat školskog znanja. Pokazuje se da je učenje van škole efikasnije i da za to deca imaju jaku motivaciju.
Prof. Ivić poručuje da nam je potrebna ozbiljna državna matura kakao bi se videlo stvarno znanje i kako bismo znali šta treba preduzeti.
Skandinavska katedra popularna
Profesor Slavko Petaković naglašava da je na Filološkom fakultetu sve veće interesovanje za skandinavske jezike, a da je na svim nacionalnim katedrama primetna lagana oseka kandidata.
– Srednjoškolci se rukovode time da će lako naći posao u skandinavskim zemljama ili u njihovim firmama u Srbiji – ocenjuje prof. Petaković.
kurir.rs/novosti.rs
I šta ćemo sad?Ma nema veze,papir sve trpi…
Rezultat sa 18 od 100 poena iz matematike mogao bi da bude i dvojka (2-).
Daleko od toga da učenici ne razumeju pročitani tekst, gramatika srpskog jezika je veoma teška. U Srbiji imamo veoma dobre profesore engleskog jezika i ne čudi me da su rezultati takvi. Primenjuju se modeli preuzeti od zemalja gde učenici imaju daleko manji broj predmeta, koje biraju po afinitetu, a samo gradivo je manje obimno. Prosvetni sistem u zemlji Srbiji je napravljen tako da to gradivo može savladati samo nadprosečni učenik.
Ostali se muče i na kraju odustanu.
Podržavam decu, toliko!
Inzvanredan učenik pominje “9 sati života” za tri testa navedeno trajanje 120 min ( dva sata)- to je ukupno šest. Ocena iz matematike inzvanrednog učenika treba da bude kao pto i piše u tekstu -1 ( verovatno da može da se oceni mnogi bi imali 0! ).
A odlazak do škole i nazad, pa pauza između testova…
Gradivo srpskog jezika je suvoparno, teško, dosadno. Lektire, bez obzira na književnu vrednost- dosadne, pogotovo što postoji samo jedan pravilan način interpretacije?! Molim lepo, prihvatila bih samo od pisca koji je pisao, tekst u kojem je objasnio šta je hteo da kaže… A i to nije važno, već kako ga čitalac doživljava! Prilagoditi današnjim interesovanjima mladih i lektiru! Gramatika- samo najosnovnije, jer su zatrpani podacima. Evo, da li se neko seća, a da nije zanimanjem vezan za obrazovanje, šta je glagolski vid i glagolski rod?!
I još nešto: da li možete mlade kriviti što teže za iseljenjem? Po meni je to racionalno, mudro i logično rasuđivanje pametnih ljudi. Ako želite da ostanu, dajte im uslove kao što imaju tamo gde odlaze. Tačka.
Koliko nam je opsirno gradivo dobro je i to sto znaju. Kazu nemamo strucnjaka, pa kako da imamo kad uce deca sve, umesto usko ono sto ce mu trebati za rad.
Prof. Ivan Ivić je u pravu
Video bih vas da vam posle 7 casova kazu da imate i testiranje koje traje 3 sata ali da se ne boduje. Bolje mi je da predam i da odem kuci da se spremam za prijemni za fakultet nego da sedim 3 sata ni zbog cega.
I to da ne racunam da oni koji su stvarno radili bili sa znatnom manjom koncentracijom zbog prethodnih casova i ispitivanja u skoli.
Đaci NE ŽELE ovu maturu, zato je tako i određena. Maturanti su podržali mlađe generacije i jasno odgovorili sistemu.