Širom sveta obeležava se Međunarodni dan pismenosti koji je UNESKO ustanovio sredinom šezdesetih, u želji da skrene pažnju na veliki broj nepismenih. U svetu više od 770 miliona ljudi, pretežno žena, ne zna da čita niti piše, a velike političke i zdravstvene krize izmenile su i usporile proces učenja.
Često zaboravljamo da je pismenost osnovno ljudsko pravo, bez kojeg čovek ne može da ostvari niz drugih. Digitalna revolucija proširila je mogućnosti sticanja znanja, ali je dobro sistemsko obrazovanje i dalje presudno za rešavanje problema nepismenosti.
U Srbiji, prema poslednjem popisu, da čita i piše ne zna skoro dva odsto stanovništva, a oko sto šezdeset pet hiljada ljudi nema ni započeto osnovno obrazovanje.
Profesor dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, dopisni član ANURS objašnjava da pismen čovek danas nije sposoban da se u društvu snalazi.
“Funkcionalna pismenost podrazumeva viši nivo pismenosti i osposobljenosti čoveka da se služi svim tekstovima i naravno da nauči kako će koristiti tehnička pomagala koja danas svi obrazovani ljudi moraju da koriste”, kaže Tanasić.
Prema njegovim rečima, bez funkcionalne pismenosti nismo dovoljno osposobljeni za bilo koji posao.
Zaposlenje jedan od motiva
Upravo je zaposlenje jedan od osnovnih motiva odraslih, koji imaju najveći udeo u broju nepismenih, da naprave prve korake u obrazovanju. Ministarstvo prosvete pre više od deceniju pokrenulo je sistem osnovnog obrazovanja odraslih, u kojem je 65 škola širom Srbije.
“Kada smo pravili program za osnovno obrazovanje odraslih da procenat ljudi koji nemaju završenu osnovu školu, a njih je gotovo milion bez kvalifikacija, pravili smo program da sa završavanjem osnovne škole dobiju i određene veštine”, kaže iz Ministarstva prosvete Mirjana Milanović.
Objašnjava da se program funkcionalno osnovno obrazovanje traje tri godine za odrasle, jer nemaju vremena za kontinuirano obrazovanje od osam godina.
Kako je pandemija uticala na obrazovanje najmlađih
Mnogi su bili zabrinuti kako će pandemija uticati na najmlađe, koji su u tom periodu tek savladali azbuku.
Trećaci Osnovne škole “Mihailo Petrović Alas” učili su da čitaju i pišu u grupi od petnaest đaka, na času koji je trajao pola sata.
Iz iskustva učiteljice, takvi uslovi bolji su za sticanje osnovnog znanja, jer je svakom mogla da se posveti i zadrži njihovu pažnju. Dodaje i da mnogi roditelji greše kada uče decu čitanju i pisanju pre škole.
“Novije generacije dolaze sa slabije razvijenom motorikom. Veoma je važno pravilno držanje olovke i zapravo važna je ta sitna motorika”, kaže učiteljica Vesna Janković Gajić.
Njena poruka roditeljima je da do polaska u školu dozvole deci “da budu deca, da se igraju starim dobrim igračkama, a učenje čitanja i pisanja da prepuste školi i učiteljima”.
Poslednja dva popisa stanovništva pokazala su da smo u oblasti obrazovanja napredovali. Broj nepismenih se smanjio: sa više od dvesta trideset dva na više od sto dvadeset sedam hiljada. Da li smo nastavili pozitivan trend, saznaćemo ove godine.
rts.rs
Prakticno jedno 50% funkcionalno nepismeno.