Meštanin Rumenke od svoje pete godine života gaji interesovanje i ljubav prema lovu, a sve je počelo tako što mu je deda kupio prvu pušku i lovačkog psa. Dušan Kolarski sada ima 66 godina, a 48 godina je aktivan lovac.
Dvadeset godina bio je predsednik lovačkog društva “Rumenka”, a četiri godine je bio predsednik Udruženja lovačkog društva iz Novog Sada.
– Najčešće lovim u svom matičnom društu u Rumenci, ali sam takođe član lovačkih društava u Deronjama i Karavukovu, a bio sam član i u Plavnoj i Silbašu. U Deronjama najčešće lovim krupnu divljač, svinje, šakale i lisice, a u Rumenci fazane i zečeve. Pamtim kada sam ulovio jednu divlju svinju koja je težila oko 200 kilograma, ti mi je ujedno bio i najveći ulov davne 1992. godine. Postoji nekoliko plemenitih životinja koje nikada ne lovim i nikada ih ne bih ustrelio, to su jelen, medved i lav – ispričao je za NS Uživo Kolarski.
Naš sagovornik takođe je otkrio da gaji strast prema lovljenju šakala i lisica, predatora koji ugrožavaju ostalu plemenitu divljač. Međutim, kroz smeh je takođe napomenuo da ne konzumira nikakvu divljač, a da se lovstvom bavi isključivo iz ljubavi.
– Postoji ograničen broj plemenite divljači koju smemo da lovimo, cilj je da se napravi balans između broja predatora i plemenite divljači. Međutim, predatori se mnogo razmnožavaju i nemaju prirodnog neprijatelja, osim lovaca. Iz tog razloga lovim šakale, jer je interesantno nadmudrivati se sa njima, oni su veoma pametni i oprezni pa ih je vrlo teško ustreliti – nastavlja Dušan.
Bez dobrog psa nema dobrog lova
Ovaj lovac najčešće sa sobom u lov vodi četiri psa terijera, a kako kaže, lov bez psa nije moguć jer je pas čoveku u tome najbolji saradnik.
– Trenutno imam sedam pasa, a nekada sam imao čak 20. Moja trenutna miljenica je ženka rase springer španijel i nju često vodim sa sobom u lov. Terijeri su sjajni za lov, sećam se kadammi je deda poklonio terijerku kada sam imao samo sedam godina – priča lovac.
Strastveni lovac i kolekcionar oružja
On takođe u svoj domaćinstvu ima i zavidnu kolekciju oružja koja broji nekoliko pušaka raznih kalibara.
– Imam puške za krupnu i sitnu divljač. Čak čuvam i jednu koju sam nasledio od dede, a radi se o puški belgijski lankester koja datira iz 1890. godine. Ipak, prva puška koju sam dobio još kao mali dečak jeste upravo vazdušna puška “Slavija” koja ima sentimentalnu vrednost za mene – istakao je naš sagovornik.
Da stvar bude još interesantnija, a dokaz je koliko ovaj čovek voli lov, jeste i to da je sam osmislio i montirao svoju “čeku”, kako je on naziva, a radi se o stolici koja mu olakšava lov. Postavio ju je na krov svog terenca i osmislio ceo koncept funkcionisanja. Stolica je udobna, ima držač za pušku, a i može jednostavno da se rotira oko svoje ose.
U svojoj kolekciji poseduje i mnogo dodatne opreme kao što je kamera za lov, dvogled, lampa i mnoge druge stvari.
Uz ovakvu opremu, ne čudi što je Dušan jedan od novosadskih lovaca sa najdužom istorijom, a kako kaže, ovim mogu da se bave samo oni koji to zaista vole i koji se za isto zanimaju. Bez alata nema zanata, naglasio je Kolarski.
Milica Šolaja
