Prema prognozi meteorologa Ivana Ristića hladno vreme dolazi krajem oktobra, a prvi sneg očekuje se već u prvoj dekadi novembra.
Nakon sunčanog perioda i visokih temperatura koje su zabeležene ovih dana, početkom treće dekade septembra očekuje se kiša koja se neće dugo zadržati jer već prvi dani oktobra donose stabilizaciju vremena.
– Sam kraj septembra i početak oktobra doneće stabilizaciju vremena i takozvano miholjsko leto, sveža jutra uz dosta sunca i maksimalnim temperaturama od oko 25 stepeni Celzijusa. U drugoj polovini oktobra vreme sve više jesenje, sve manje sunca a sve više oblaka koji mogu doneti kišu, a na vrhovima planinama prve pahulje. U pojedinim danima po kotlinama i dolinama magla. Minimalna temperatura u ovom periodu biće od 5 do 10 stepeni Celzijusa a maksimalna od 15 do 20 stepeni Celzijusa – kaže Ristić.
Jedno od najtoplijih leta u Evropi
Toplotni talasi koji su pogodili Evropu bili su bez presedana u novijoj istoriji i, nažalost, samo u Španiji odneli su oko 1.000 života. Zapadna Evropa je doživela jedan od najintenzivnijih junskih toplotnih talasa zabeleženih, a toplotni talas sa kraćim prekidima se nastavio u julu i avgustu. U najtoplijem delu leta, temperature su dostigle najveće vrednosti ikada zabeležene od Portugala preko Francuske do Ujedinjenog Kraljevstva.
Podaci Evropske opservatorije za sušu pokazuju da se u julu više od 60 odsto kontinenta suočilo sa sušama. Suša je uticala na sve aspekte, od proizvodnje energije do poljoprivrede, rečnog saobraćaja, trgovine i korišćenja vode. Nizak vodostaj pogodio je neke od najbogatijih reka kao što su Po, Temza, Dunav itd. Požari širom Evrope bili su veliki problem kao posledica dugotrajne suše.
Srbija je jedna od zemalja koja je bolje prošla, nije bilo većih šumskih požara, što ukazuje da je padavina bilo dovoljno južno od Save i Dunava. Najveće probleme u našoj zemlji izazvala je suša u pojedinim delovima Vojvodine, gde su prinosi kukuruza ali i nekih drugih useva znatno manji nego inače.
Prvi sneg u novembru
Prvo jače zahlađenje i sneg u nižim predelima prema rečima meteorologa možemo očekivati početkom novembra.
– Krajem oktobra i početkom novembra sa pojačanom Košavom nam stiže i hladan vazduh sa istoka koji u prvoj dekadi novembra može doneti prvi sneg u nižim predelima. Novembar uglavnom tmuran sredinom meseca maglovit, očekuje se oko 14 dana sa padavinama i oko 60 litara kiše po metru kvadratnom. Minimalna temperatura biće od 0 do 8 stepeni Celzijusa a maksimalna od 6 do 14 stepeni Celzijusa – ističe on.
Ledeni dani u decembru i oštra zima
Nakon ledenih dana koji se očekuju početkom decembra dolazi do porasta temperatura i stabilizacije vremena koji se očekuje sve do početka zime.
– Krajem novembra i početkom decembra ima uslova ponovo za sneg i u nižim predelima a početkom decembra i za prve ledene dane, kada će temperatura tokom celog dana biti ispod nule. U decembru posle hladnog početka doći će do porasta temperature i posle dužeg tmurnog perioda ugledaćemo sada već pozno jesenje sunce. Maksimalna temperatura posle nekoliko ledenih dana će se zbog priliva toplijeg vazduha sa zapada popeti na 10 stepeni Celzijusa i sneg će se u nižim predelima otopiti. Nešto topliji period potrajaće do pred kraj jeseni kada će nam zima pokazati svoje pravo lice. Sudeći po produženom La Ninju biće oštra sa puno snega – priča meteorolog Ristić.
Šta je La Ninja
La Ninja je atmosferski i okeanski fenomen i njegova pojava traje najmanje pet meseci. Ima opsežne efekte na vreme širom sveta, čak utiče na sezone uragana u Atlantiku i Pacifiku, u kojima se više tropskih ciklona javlja u atlantskom basenu zbog niskog smicanja vetra i toplijih temperatura površine mora, dok smanjuje tropsku ciklogenezu u Tihom okeanu.
Tokom perioda La Ninja, temperatura površine mora u istočnom ekvatorijalnom delu centralnog Tihog okeana biće niža od normalne za 3–5 °C.
U okviru La Ninja dešavaju se ekstremne toplote i suše tokom leta na severnoj hemisferi širom naše planete, kada se efekat produži na dve i više godina u poslednjoj godini u Evropi, a i kod nas bude ekstremno hladno sa dosta snega.
Primer za to je najjači La Ninja u istoriji koji je trajao od od jula 2010. godine do aprila 2012.godine, da podsetimo nama je je doneo veliki sneg i jaku zimu 2012. godine.
Spisak godina kada se La Ninja efekat produžio koje su se takođe završile veoma hladnim i snežnim zimama:
1909–1911,
1916–1918,
1928–1930,
1949–1951,
1954–1957,
1970–1972,
1973–1976,
1983–1985,
1998–2001,
2010–2012,
2020. godina – završiće se u aprilu ili maju 2023. godine.
Ristić napominje da je bilo i 5 do 10 kraćih, trajali su oko godinu dana koji su uslovili veoma visoke temperature leti, primer za to je 2007. godina, kod nas su temperature išle i do 44 stepena Celzijusa.
Kurir.rs/informer
Winter is coming!