Na drugom sastanku u okviru pregovora o minimalnoj zaradi, Ministarstvo finansija predložilo je da se minimalna zarada poveća 17,8 odsto, što znači sa sadašnjih oko 40.000 dinara, na 47.154 dinara u narednoj godini. Istovremeno predlaže da se neoporezovani deo zarade poveća oko 15 odsto, sa 21.700 na 25.000 dinara. Ponudom nisu zadovoljni ni sindikati, ni poslodavci.
Ponuđeno povećanje od 17,8 odsto sindikati su odbili, traže da bude veće i ne odustaju od zahteva da se pre redovnog povećanja od januara, minimalac poveća još jednom u ovoj godini.
-Ministarstvo finansija je predložilo porast minimalne cene rada od 17,8 odsto, a predlog Ministarstva išao je u paketu sa ponudom da se neoporezivi deo zarade definiše na nivou od 25.000 dinara, što je 15 odsto povećanja neoporezivog dela svih zarada”, kaže Zoran Ristić, predstavnik UGS “Nezavisnost“ u pregovaračkom timu.
Sindikati ostaju pri tome da minimalac treba početkom 2024. da se izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, koja je nešto manja od 52.000 dinara.
-Zahtev sindikata i dalje je da se jedan deo od 1. septembra poveća i da posle od nove godine razgovaramo o minimalnoj ceni rada koja bi se primenjivala za narednu godinu. Za utorak je zakazana sednica kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta i ostaje da se vidi stav države i ima li prostora za korekciju. Spremni smo za razgovore, ovo je nedovoljno povećanje – navodi Zoran Marković, predstavnik SSSS u pregovaračkom timu.
Poslodavci razmatraju predlog
U Uniji poslodavaca smatraju da bi povećanje moglo da bude niže, kao i da će razmotriti da li da prihvate predlog ili da traže povećanje neoporezivog dela zarade.
-Nismo očekivali ovoliki rast, mislili smo da će se voditi procenama inflacije za 2024. i nismo zadovoljni, smatramo da će ovako visok rast minimalne cene rada u velikoj meri uticati na preduzeća koja posluju sa velikim problemima i imaju zaposlene na minimalnoj ceni rada – navodi Ljiljana Pavlović, predstavnica Unije poslodavaca.
Država traži balans
Ministar finansija Siniša Mali rekao je pre nove runde pregovora da vlada pokušava u što većem obimu da izađe u susret i poslodavcima i sindikatima.
Navodi da svako ima svoje želje, ali da mora da se pravi balans između povećanja plata i broja zaposlenih.
Ukoliko se radnici i poslodavci ne dogovore, konačnu odluku o minimalnoj ceni rada donosi država.
Krajem jula predsednik Republike najavio je da će minimalna zarada biti povećana do kraja godine na 400 evra.
bice kako vucic kaze…sindikati nicemu ne sluze
Džaba povecavaju džabe sve. Zahvati drzave su oko 70 posto. Na 50.000 treba dati državi ko 35.000. U maloprodaji bilo cega cene su visoke jer drzsvnq sudska nema meru. Kupovna moć je slaba računi za komunalije su previsoki, a sve to ne bi bilo da nemaju lezilebivice i bnerasnike na partijskim jaslama koje narod izdržava. Iduće godine imaće te minimum 100 000 radnika na birou više.