Slučajevi zaraze mišjom groznicom i leptospirozom registrovani su kod trojice muškaraca srednjih godina u Ivanjičkom kraju, koji su tokom proteklog perioda, usled posla, duži vremenski period boravili u šumi. Kako objašnjava prof. dr Branislav Tiodorović, mišja groznica javlja se retko ali da svakako treba biti oprezan u određenim situacijama, naročito kada je čuvanje hrane u pitanju.
Mišju groznicu izaziva virus, a leptospirozu bakterija, simptomi su slični, te oboleli ima visoku temperaturu, jake glavobolje, ali i otokom lica. U oba slučaja na udaru su bubrezi, a kod leptospiroze i jetra, i pacijenti imaju žutu boju.
“Mišja groznica javlja u jesen, ali može i tokom leta, ali treba napomenuti da se zaista javlja retko. Obično se javlja kod seoskog stanovništva, na planinama, gde čuvaju ovce, stoku… Poljskih miševa sada ima nešto više što može napraviti problem ako se recimo loše čuva hrana kao što je mleko, a posebno sir. Oni mogu da zaraze hranu, a najopasnije je što uriniraju preko mleka ili sira preko hrane koja nije zaštićena. Kada neko uzme tu hranu može da se zarazi, tako se mišja groznica javlja kod ljudi u gradu preko namirnica. Ali svakako, oni koji proizvode sir u svom domaćinstvu ili mleko, znaju kako se to drži a razlog je upravo taj da miševi ne dođu do njega”, kaže profesor Tiodorović.
Uzročnik je Hantaan virus, a prirodni rezervoar su razne vrsta glodara kako što su poljski miševi koji izlučuju virus preko svojih sekreta. Čovek može da se inficira preko respiratornog trakta, digestivnog i kontaktnim putem. Pročitajte koji su simptomi mišje groznice, a Tiodorović navodi da je sir ipak najopasnija hrana.
“Sir je tu opasniji. Sećam se epidemije u Crnoj Gori u kojoj sam učestvovao 1983. godine, kada je mišja groznica našla put do grada upravo na ovaj način. Zato, treba obratiti pažnju na čuvanje hrane, a posebno na mlečne proizvode. Takođe, ljudi koji provode vreme u prirodi, oni koji koriste gljive, ili voće koje se sakuplja ispod drveta i o tome treba voditi računa, jer miševi tuda mogu da prođu i da zagade voće. Ipak, napominjem, mišja groznica je kod nas relativno retka, nemamo velike epidemije”, kaže profesor Tiodorović.
mondo/blic
