Dan zaštite prirode u Srbiji obeležen je juče na više lokacija, a kod Kikinde je pronađena otrovana jedinka orla krstaša, ptice sa nacionalnog grba, saopštilo je danas Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
– Izuzetno nas je pogodila i uznemirila vest o otrovanom mladom krstašu kod Kikinde. Mima i Mihajlo, prošlogodišnji mladunci mesecima borave upravo na severu Banata i u južnoj Mađarskoj, što pokazuje satelitsko praćenje. Izlaganje otrovnim mamcima može da bude kobno za najređe ptice u Srbiji. Gubitak svake jedinke krstaša predstavlja ogromnu štetu za našu prirodnu baštinu i surovo unazađuje napore da na nebo iznad Srbije vratimo te veličanstvene ptice – izjavio je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Trovanje divljih životinja, posebno ptica grabljivica, jedna je od najvećih opasnosti za njihov opstanak u Srbiji. Samo u poslednje 22 godine od posledica trovanja širom Srbije stradalo je preko 2.300 jedinki zaštićenih ptica, od čega više od 100 orlova belorepana. U većini slučajeva trovanje je bilo namerno i korišćeni su mamci koji su tretirani pesticidima, poput zloglasnog Furadana.
Javnost u Srbiji duže od osam godina čeka na osnivanje Radne grupa za sprečavanje trovanja i uspostavljanje Protokola o postupanju u slučajevima trovanja divljih životinja, što je preduslov da se sve učestaliji zločini prema prirodi učinkovito istražuju i kažnjavaju. Ono što ometa pomak su institucije koje slabo sarađuju i nevoljno postupaju prema zakonom definisanim nadležnostima, dok građani i udruženja za zaštitu ptica i prirode iz meseca u mesec pronalaze nove leševe zaštićenih vrsta.
Orlovi krstaši dospeli su u žižu javnosti 2016. godine kada je obelodanjeno da su u Srbiji preostale svega dve jedinke. Već narednog proleća članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije započeli su za naše prilike nesvakidašnji program čuvanja poslednjeg gnezda ove kritično ugrožene vrste. Bdenje na teritoriji orlova Bore i Eržike doprinelo je da oni od 2017. do 2021. uspešno podignu sedam mladunaca, te da se u okolini pojave i novi orlovski parovi.
– Ovog proleća u Srbiji je prisutno najmanje pet parova krstaša i svi se gnezde u prostranom Banatu. Nema veće radosti i ponosa za nas zaštitare prirode od trenutka kada ugledamo orlove na mestima gde ih do skoro nije bilo moguće sresti. Tada postajemo svesni da ogroman terenski rad i nesebičan trud za očuvanje zajedničkog bogatstva daje rezultate na koje može da bude ponosan svaki naš građanin – ističe Slobodan Knežević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Orlove krstaše većina građana doživljava kao nacionalni simbol i zabrinuta je za njihov opstanak, a slučaj otrovanog krstaša kod Kikinde unemirio je varoš na severu Banata. Orao je pronađen na oranici u blizini Kikinde, a po svemu sudeći stradao je hraneći se zatrovanom lisicom. U blizini su nađeni i leševi mišara, takođe strogo zaštićene vrste.
– Danas timovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i mađarskih kolega iz organizacije MME – BirdLife Hungary, zajedno sa specijalno obučenim psima za pretragu terena, izlaze na teren kako bi otkrili leševe životinja i zatrovane mamce. Nadamo se da će uz našu pomoć predstavnici inspekcija za zaštitu životne sredine, šumarstva i lovstva, te veterine, kao i policijski službenici dati sve od sebe da prikupe dokaze koji bi mogli da dovedu do otkrivanja i kažnjavanja trovača – objasnio je Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apeluju na institucije da hitno obrazuju radnu grupu, donesu pravilnik i počnu se rešavanjem slučajeva trovanja kao decenijskog problema. Samo tesna saradnja, brza i odlučna reakcija većeg broja institucija kod svakog slučaja trovanja mogu da osiguraju opstanak ugroženih vrsta u Srbiji.
Orao krstaš (Aquila heliaca) jedna od najimpozantnijih ptica grabljivica Evrope. Dužina tela krstaša, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila kreće se od 180 do 215 centimetara. Odrasla jedinka ima masu od 2,5 do 4,5 kilograma. Kao i kod drugih ptica grabljivica ženke su krupnije i masivnije od mužjaka. Krstaši postaju polno tek sa 5 godina starosti. Gnezda prave na stasitom drveću na obodu šuma ili u poljima, te su ugroženi uznemiravanjem i nedostatkom odgovarajućih stabala. Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.
blic.rs
