NA KORAK OD KRAJA KRVAVOG RATA Ukrajina i Rusija napravile “probni mirovni plan”, ovo je 7 KLJUČNIH TAČAKA u pregovorima

Mukotrpni pregovori za okončanje rata u Ukrajini prošli su već nekoliko runda, a u sredu se činilo da je konačno postignut napredak. Dve strane su navodno napravile “probni mirovni plan”.

Pozitivni signali su dakle došli i iz Moskve i iz Kijeva, ali je ostao sijaset prepreka na putu ka miru.

Ovo su neke od ključnih tačaka oko kojih se dve zemlje spore.

NATO

Za Rusiju je ulazak Ukrajine u NATO crvena linija. Iako je Ukrajina izražavala želju da postane deo Alijanse, izgleda da je sada počela da popušta.

Rusija je tražila i od SAD i NATO garancije da neće biti širenja dalje na istok, odnosno da Ukrajina nikad ne postane članica.

Sada, u jeku borbi u Ukrajina, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegovi saradnici sve više umanjuju šanse Ukrajine da se pridruži NATO-u.

– Ukrajina mora da prizna da nema otvorena vrata za članstvo u NATO – rekao je ukrajinski predsednik u utorak.

Umesto toga, Kijev je signalizirao da bi alternativne „bezbednosne garancije“ mogle biti pragmatičnija opcija.

Od drugih zapadnih lidera u poslednje vreme mogla je da se čuje slična retorika.

– Mi smo Putinu jasno stavili do znanja da nema šanse da se Ukrajina uskoro pridruži NATO-u – rekao je juče britanski premijer Boris Džonson.

Bezbednosne garancije za Ukrajinu

Šta bi mogla da bude alternativa?

-Model pravno obavezujućih bezbednosnih garancija koje bi Ukrajini pružile zaštitu u slučaju budućeg napada je „na stolu“ na pregovorima između Kijeva i Moskve – rekao je savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak.

Kako je rekao, Ukrajini su potrebne apsolutne garancije bezbednosti.

– Efektivno, a ne protokolarno ili po uzoru na „Budimpeštanski memorandum“ (memorandum o garancijama bezbednosti u vezi pristupanja Ukrajine Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja, prim. aut). To znači da potpisnici garancija ne stoje po strani u slučaju napada na Ukrajinu, kao danas, već da aktivno učestvuju na strani Ukrajine u sukobu i zvanično nam obezbede momentalno snabdevanje potrebnom količinom naoružanja. I, drugo, Ukrajina više ne želi da zavisi od birokratskih procedura koje dozvoljavaju ili ne dozvoljavaju da se zatvori nebo od krstarećih raketa. Potrebne su nam direktne i čvrste garancije da će nebo biti zatvoreno.

On je rekao da je Ukrajini potreban poseban model, a ne austrijsko-švedski za koga su Rusi rekli da se o njemu pregovara.

Austrijsko-švedski model

Šta podrazumeva gorepomenuti austrijsko-švedski model? Radi se o neutralnosti odnosno da država ima svoju vojsku, ali ne i prisustvo stranih trupa.

Glavni ruski pregovarač Vladimir Medinski rekao je ranije u sredu da je Kijev predložio austrijsko- švedski model.

– O svim ovim pitanjima se razgovara na nivou šefova ruskih i ukrajinskih ministarstava odbrane – rekao je Medinski.

Ali glavni ukrajinski pregovarač Podoljak je to odbacio, rekavši da bi razgovori sa Moskvom o okončanju borbi trebalo da se fokusiraju na „bezbednosne garancije“.

– Ukrajina je sada u direktnom stanju rata sa Rusijom. Shodno tome, model može biti samo “ukrajinski” i samo uz pravno verifikovane bezbednosne garancije – rekao je Podoljak u komentarima koje je objavila kancelarija predsednika Zelenskog.

Članstvo u EU

Sporno je i pitanje ukrajinske kandidature za članstvo u EU. To Rusija ne bi shvatala kao neutralnost Ukrajine, već njen defakto prelazak u zapadnu sferu. Ukrajina želi da postane deo EU i čak je sada, usred ruske invazije, zatražila ubrazavanje pregovora o članstvu.

Postavlja se pitanje da li bi Ukrajina i u kom obliku mogla da uđe u EU kada se u njoj odvijaju aktivni sukobi i ima nerazrešena pitanja granica zbog samoproglašenih republika Donjeck i Lugansk, kao i Krima koga je Rusija anektirala.

Donjeck i Lugansk

Sukobi u Donjecku i Lugansku traju već godinama, a sada je Rusija odlučila da prizna nezavisnost samoproglašenih država. Jasno je da Rusija želi da se Ukrajina odrekne svog prava na te teritorije ili za početak da povuče svoje snage odatle. Tu međutim postoji više problema. Separatisti žele čitav Donbas iako još nemaju čitavu tu oblast pod svojom kontrolom. Stanovništvo u Donbasu (pre invazije) bilo je prilično izmešano, tako da tu nije jasna većina stanovništva proruski nastrojena.

Krim

Rusija je 2014. godine anektirala Krim, što gotovo nijedna zemlja na svetu ne smatra zakonitim. Kijev je do sada insistirao da je to dalje ukrajinska teritorija, ali Rusija kaže da je nemoguć povratak na staro.

Razrešenje pitanja Krima je jedna od glavnih prepreka ka stabilizaciji odnosa dve zemlje.

Biohemijske laboratorije

Kao jedno od objašnjenja zašto se Rusija oseća ugroženom od strane svog mnogo manjeg suseda Ukrajine, Kremlj je izneo optužbe da Ukrajina u saradnji sa SAD radi na proizvodnjih hemijskog oružja u biohemijskim laboratorijama.

SAD su priznale da u Ukrajini postoje biolaboratorije, ali su odbacile tvrdnje o tome da se koriste u svrhu stvaranja oružja.

Rusija bi na pregovorima mogla da zahteva da se one potpune ugase.

blic.rs