Najlepšu ljubavna grčka pesma “Ne ljuti se na mene, oko moje” (“Mi Mou Thimonis Matia Mou”) napisao je Srbin svojoj devojci Hondrojanis Haru na Krfu, spremajući se da krene na Solunski front. Na te stihove, već godinama, niko nije ostao ravnodušan…
Teška sudbina zadesila je srpski narod tokom Prvog svetskog rata, kada su pod pritiskom Bugarske i Nemačke vojnici morali da se povuku iz Srbije, dočekani su na ostrvu Krf od strane lokalnog grčkog stanovništva.
O prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo. Poznato je da su se u to vreme brojni srpski vojnici ženili meštankama. Na primer, vlasnik hotela “Bela Venecija” na Krfu, u kome je bila smeštena srpska vlada, udao je sve tri svoje ćerke za Srbe.
Ali, kako za ljubav ne postoje granice, ona ne bira ni vreme, ni mesto, baš u tim strašnim vremenima za naš narod, zavoleli su se jedan srpski vojnik i Grkinja Haru.
Ovog mladića je primarna dužnost prema otadžbini odvojila od voljene. Naime, morao je da krene u proboj Solunskog fronta. Svestan da se verovatno nikada neće vratiti, u jednom pismu poslao joj je reči koje će postati sinonim za tragičnu ljubav.
Hondrojanis Haru ih potom pretvara u stihove, koje je otpevao jedan od najboljih interpetatora Jorgos Dalaras.
Reči pesme iskazuju duboku naklonost i nostalgiju, ali i to da je dužnost i lojalnost otadžbini i svom narodu stavljena i ispred sopstvenog života i emocije. U originalnoj verziji prepisa vojnik obećava svojoj dragoj da će se, ako ne preživi, vratiti njoj u obliku ptice. Zato je moli da se ne ljuti i da otvori svoje prozore…
Poznato je da su u to vreme mnogi srpski vojnici ženili meštankama, čak i budući ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, Aleksandar Cincar Marković, bio je oženjen Krfljankom Idalijom.
A kakva je tadašnja veza grčkog i našeg naroda bila u potpunosti oslikava pismo jedne žene sa Krfa upućene srpskom oficiru:
– Krf je onakav kakav je bio pre 1915. godine. Meni čak izgleda i gori nego pre. Nem je, pust i ne peva više. Vi ste stalno pevali i na vaš žagor bila sam se toliko navikla. Mogli bi me smatrati za neprijatelja vašeg naroda, jer sam priželjkivala da se što kasnije vratite u svoju otadžbinu. Bili ste ovde da pokažete šta je život i otišli, a nas ostavili da patimo. Opet ćemo biti usamljene u društvu namrštenih lica, razgovora o novcu, opkoljene do smrti strašnom vodom, jer dalje ne možemo. Blago onim devojkama koje su Srbi odveli odavde i spasili života na ovom ljubavnom ostrvu, punom sunca i čempresa, ali bez ljudi i ljubavi – napisala je.
U Solunu na Zejtinliku nalazi se srpska groblje na kojem su sahranji vojnici koji su dali svoj život za otažbinu na frontu.
Najlepšu ljubavnu grčku pesmu sa prevodom na srpski jezik poslušajte u videu ispod:
stilkurir/opanak.rs
