Nakon masovnog trovanja gljivama kupljenim na pijaci u Šapcu, zbog čega je jedna žena izgubila život, a lekari VMA u Beogradu i dalje brinu o još sedam otrovanih osoba u teškom stanju, Mikološko-gljivarski savez Srbije zatražio je da se prodaja gljiva na pijacama zabrani.
Mihailo Birčanin, predsednik Izvršnog odbora Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, kaže da su 24 krovne članice ove krovne gljivarske organizacije u Srbiji pokrenule inicijativu o zabrani prodaje samoniklih gljiva na pijacama i javnim prostorima. Po njegovim rečima, svest o branju gljiva mora da se dovede na najviši nivo preko nadležnih državnih organa i službi, na način kao što je to urađeno u zemljama zapadne Evrope.
– Više puta sam i sam na pijaci imao priliku da vidim da se prodaju otrovne gljive, skretao sam pažnju i te gljive su bile uklonjene. Ljudi moraju da imaju znanje i da to svoje znanje sertifikuju kako bi mogli prvo da idu da gljivare, a posle da te iste gljive mogu da prodaju na bezbedan i adekvatan način. Mikološko-gljivarski savez Srbije izdaje gljivarske sertifikate i svi zainteresovani mogu da nam se obrate. Mi ćemo da ih obučimo i kasnije kada ti polaznici budu spremni, polagaće ispite na nekoj od naših gljivarskih manifestacija, kojih ima 24 u Srbiji – rekao je Birčanin.
Kako je objasnio, tokom branja gljiva apsolutno ne sme da postoji dilema da li je ubrana pečurka jestiva ili je možda u pitanju njena otrovna “dvojnica”, već da berač ako nije siguran tu gljivu ne sme koristiti.
– Svakodnevno dobijam pozive od ljudi koji beru gljive i koji žele da im neko stručan prekontroliše “ulov”. To su odgovorni ljudi koji ne konzumiraju gljive ako imaju i najmanju sumnju u ono što su ubrali – kazao je predsednik IO Mikološko-gljivarskog saveza, poručivši početnicima da o branju ne uče putem interneta, nego uz nekoga ko je iskusan, jer “samo se na taj način ulazi u gljivarski svet”.
Što se tiče prodaje gljiva, član 37. Odluke o pijacama propisuje da se na pijacama mogu prodavati samo kultivisane pečurke, šampinjoni i bukovače i to u originalnom pakovanju, prethodno pregledane od strane nadležnih inspekcijskih službi. Problem je, međutim, što u Srbiji taj postupak i “put od šume pa do pijace” nije zakonski regulisan.
– Ne postoji propis ko može da bere gljive, ko te gljive nakon branja kontroliše i, ono što je najbitnije, ko na kraju može da ih prodaje na pijacama. Zbog toga apelujem na građane da ne kupuju gljive bez deklaracije o vrsti i poreklu robe, da se ne bi događali incidenti kao što se događaju sirom Srbije. Jako je bitno reći da veoma mali broj ljudi u Srbiji ima sertifikat o položenom ispitu za zvanje gljivar – objasnila je Biljana Pavlović, direktorka pijačne uprave u Valjevu.
Kako ističe Dragić Tomić, predsednik valjevskog Gljivarskog društva, poslednjeg trovanja gljivama u Šapcu ne bi bilo da su na pijaci postojali plakati upozorenja.
– Ne podržavamo predloge da se zabrani prodaja gljiva na pijaci jer bi time napravili još gore, odnosno, prodaja bi bila nastavljena na drugim mestima gde nema baš nikakve kontrole za razliku od pijaca gde komunalna inspekcija prodavce gljiva bar može da ukloni zbog prodaje van mesta predviđenog za to. Predlažemo da se ova oblast zakonski uredi i da se, preventive radi, plakati upozorenja kojima se objašnjavaju razlike između jestivih i otrovnih gljiva postave na svim pijacama – smatra Tomić.
Inače, kako je pokazala dosadašnja praksa, najčešći uzrok trovanja u Srbiji je konzumiranje otrovne gljive zavodnice koja je otrovna “dvojnica” jestive lisičarke.
Blic.rs
