Narodna banka Srbije podigla kamatnu stopu, poskupljuju dinarski krediti

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,5%.

Budući da komercijalne banke usklađuju svoje kamate sa kretanjem referentne kamatne stope NBS, građani mogu oćekivati da uskoro poskupe pre svega dinarski krediti.

– Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja – navedeno je u saopštenju centralne banke koju vodi guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Podseća se da je NBS i u prethodnom periodu, kao odgovor na izazove iz međunarodnog okruženja, preduzela korake ka postepenom povećanju restriktivnosti monetarne politike.

– Efekti tih mera, kao i aktuelno povećanje referentne kamatne stope treba da doprinesu da se inflacija u srednjem roku kreće na niskom i stabilnom nivou – ocenjuju iz NBS i dodaju da su istovremeno, povećane i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice Narodne banke Srbije – kamatna stopa na depozitne olakšice na 0,5%, a stopa na kreditne olakšice na 2,5%.

Uzroci inflacije

NBS navodi i koji su razlozi za rast inflacije.

– U uslovima viših cena energenata i svetskih cena primarnih proizvoda, uz prisutne više troškove transporta, kao i zastoje u snabdevanju i nestašice pojedinih inputa u proizvodnji na globalnom nivou, od sredine prethodne godine intenziviran je rast uvoznih i proizvođačkih cena. Na rast cena hrane na domaćem tržištu, pored povećanih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, odrazili su se i efekti prošlogodišnje suše. Pored toga, neizvesnost koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini. To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile, što povećava rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i prisutni u dužem periodu – navode iz centralne banke.

Ističu da je izvršni odbor prilikom odlučivanja uzeo u obzir i činjenicu da povećana neizvesnost na globalnom nivou može negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju, posebno ako se ima u vidu da je Sistem federalnih rezervi u martu započeo ciklus povećanja referentne kamatne stope. Pored toga, iako još uvek nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima jačih od očekivanih inflatornih pritisaka, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, što zahteva opreznost monetarne politike NBS.

kurir.rs/nsuzivo.rs