Iako Novi Sad nije velik, mnogi Novosađani ne znaju baš sva imena ulica širom grada. Ipak, za ovu ulicu svi su čuli, samo što je jedino, možda nikada, nisu pravilno oslovili. Da li ste se ikada zapitali koja je to ulica čije ime iznova izmiče jeziku?
Iako Novi Sad nije velik, mnogi Novosađani ne znaju baš sva imena ulica širom grada. Ipak, za ovu ulicu svi su čuli, samo što je jedino, možda nikada, nisu pravilno oslovili. Da li ste se ikada zapitali koja je to ulica čije ime iznova izmiče jeziku?
Koliko puta ste čuli da neko pominje ulicu „Hadži Ruminova“ ili možda „Hadži Ruvinova“? Zapravo, ime te ulice je Hadži Ruvimova, iako se to često izgovara pogrešno.
Hadži Ruvim, čiji je pravo ime bilo Rafailo Nešković, rođen je u Babinoj Luci, nedaleko od Valjeva. Njegovo obrazovanje je procvetalo u manastiru Dokmir i manastirima Fruške gore, da bi naposletku postao deo monaškog života u Sremskim Karlovcima.
Nakon smrti svoje supruge, Rafailo se zamonašio i dobio ime Ruvim, po kojem ga danas pamtimo. Ali prefiks „Hadži“ je dobio tek po povratku sa hadžiluka, hodočašća, iz Jerusalima 1785. godine.
Hadži Ruvim je igumanirao u manastiru Voljavča, koji su kasnije spalili Turci. Takođe je boravio u Velikoj Remeti na Fruškoj gori, kao i u manastiru Bogovađi.
Ali, ono po čemu je Hadži Ruvim ostao upamćen su događaji vezani za Prvi srpski ustanak, u kojima je i sam učestvovao. Bio je deo čuvene Seče knezova, ali je sudbina imala drugačije planove za njega.
Naime, informacija je stigla do Hadži Ruvima da su određeni knezovi uhvaćeni tokom priprema za Seču knezova. Umesto da se skloni, Ruvim je krenuo u Beograd kako bi pomogao svojim kolegama. Nažalost, Turci su ga uhvatili i bacili u tamnicu.
Njegovo mučenje i pogubljenje su postali simbol otpora. Bez obzira na torture, Hadži Ruvim nije izdao svoje saborce niti odao bilo kakve informacije. Pogubljen je zajedno sa još oko 70 istaknutih Srba u januaru 1804. godine.
Ali Hadži Ruvim nije bio samo sveštenik i borac za slobodu. Iza tog imena krio se i umetnik. U slobodno vreme, Ruvim je bio slikar i rezbar. Njegovo delo uključuje zavetni krst iz 1799. godine, izrađen od kruškovog drveta, sa precizno izrađenim prikazima 12 Velikih praznika.
Njegova umetnička vrednost nije stala samo na krstu. Hadži Ruvim je takođe doprineo ilustracijama mnogih knjiga.
Tako da, kada sledeći put prošetate Hadži Ruvimovom ulicom, setite se čoveka koji je ostavio trag ne samo kao sveštenik i borac, već i kao umetnik koji je kroz svoje delo i život hrabro koračao ka slobodi i istini.
gradskeinfo.rs
