Svake godine, s dolaskom praznika, susrećemo se sa brojnim društvenim očekivanjima o tome kako bismo trebali da se osećamo, da slavimo i da se grandiozno menjamo, a o ovoj temi razgovarali smo sa psihološkinjom Milicom Lazić iz “Centra srce” koja je objasnila kako lakše da se izborimo sa “previsokim” očekivanjima, ali i da izbegnemo potencijalna razočarenja.
-Za one koji ne osećaju uzbuđenje povodom praznika i koji nisu isplanirali svoje novogodišnje veče, ovakva atmosfera neretko može biti uzrok nezadovoljstva, kao i osećaja usamljenosti i neadekvatnosti. Važno je prepoznati da su takva očekivanja individualna i da ne odražavaju nužno naše unutrašnje stanje. Dozvolite sebi da sagledate i prihvatite sopstvene potrebe, želje i emocije, bez uvažavanja veštačkih standarda. Vremena za promene ima uvek, ukoliko smatrate da su vam one potrebne. Važno je znati da one nisu uslovljene kalendarskim datumom, već sopstvenim kapacitetima i potrebama. Za većinu promena je potrebno vreme, snaga i prostor i to je bitno da uzmemo u obzir onda kada poželimo da se promena desi preko noći – istakla je Lazićeva za NS Uživo.
Praznični period prožet je simbolikom zajedništva i porodične atmosfere
-Ovaj period često nas može podsetiti na one koji nam nedostaju ili više nisu tu, a iz toga neretko proizilaze tuga, usamljenost, uznemirenost, razočaranje i slične emocije, koje su posebno teško podnošljive onda kada postoji pritisak da se osećamo srećno i uzbuđeno. Umesto potiskivanja emocija, korisno je oslušnuti ih dozvoliti sebi da se ponašamo u skladu sa njima. To je možda najdragoceniti poklon koji sebi možete nameniti tokom praznika – objašnjava naša sagovornica i dodaje da su praznici često prenaglašeni u drštvu, ali naša realnost je važnija od bilo kakvih spoljašnjih očekivanja. Način na koji ćemo provesti ovo doba godine i kako ćemo se tokom njega osećati, treba da bude deo slobodnog izbora i prilika da sami izaberemo šta praznici znače za nas i da li smo raspoloženi za slavlje ili mir, druženje ili osmljivanje, odmor ili aktivnost. Nije neophodno osećati praznični duh i zato si priznajte kako se osećate i budite blagi prema sebi. Podsetite sebe da je u redu da ne pratite tempo drugih ljudi i da stvari često nisu onakve kakve ih vidimo na društvenim mrežama.
Takođe, psihološkinja se osvrnula i na kolektivne tragedije koje su zadesile region kako u prethodnoj tako i u ovoj godini i objasnila kako dani žalosti koji za njima nastupaju, mogu biti teško podnošljivi i izazovni trenuci za mnoge od nas.
-U takvim slučajevima razgovor može biti vrlo lekovit – komuniciranje toga kako se osećamo, šta mislimo, čega se plašimo i sa čime se u sebi borimo. Nažalost, često možemo naleteti na otpor ljudi da razgovaraju o ovim tzv. „teškim temama“ i izbegavanje da se kroz razgovor provlači „negativan“ sadržaj. Međutim, otvoreno govoriti o događajima kojima smo okruženi, može ublažiti teskobu koju osećamo. Takođe, saslušajte. Osvrnite se na ljude oko sebe i pokušajte da prepoznate njihovu potrebu za razgovorom i razmenom mišljenja kada su u pitanju nesrećni događaji koji se dešavaju oko nas. U takvim trenucima okupirani smo medijskim sadržajem koji nas informiše, ali neretko zalazi u detalje događaja koji nekima nisu lako podnošljivi. Zbog toga je važno da procenimo koliko novih podataka o događaju želimo čuti i prizora videti, pa tako poštedeti sebe svega onoga što bi nas moglo dodatno uznemiriti – zaključila je Lazićeva.
M.Š.
