Rakija je uvrštena u UNESCO-vu listu zaštićenih prirodnih dobara iz Srbije, a svaki domaćin zna čime se nazdravlja na slavama, krštenjima i svim bitnim proslavama. Za NS Uživo jedan domaćin iz Bačke, objasnio je vrlo kompleksan proces dobijanja ovog “eliksira”.
– Voće je zapravo najvažniji element, a onda sve ostalo. Ono ne sme da bude trulo, prezrelo i slično. Mi ovde biramo rakije koje su aromatične, kao što je kajsija u ovom slučaju, a pored nje i kruška. Te rakije su pitke jer se ostavljaju na nekih 17, 18,5 gradi, kako bi to bila blaga rakija, a ne gorka i neprijatna na ukus – ispričao je za naš portal domaćin koji godinama “peče” rakiju u svom domaćinstvu.
Nakon što je voće pripremljeno, stavlja se u bure sa vodom i šećerom
– Mera po kojoj ja pravim rakiju je otprilike 200 kilograma voća, 60 litara vode i oko 5, 6 kilograma šećera. Sve se to stavi u kom, gde zapravo stoji nekih 4, 5 dana dok se vrši “vrenje”. Ljudi greše kada kažu da je rakija bez šećera jer šećer ima određenu ulogu u celom hemijskom procesu u kom nastaje rakija i pospešuje vrenje. Smesu je potrebno tokom tih par dana mešati ujutru i uveče kako bi se stvorio, takozvani “kolač”, kako se to u narodu kaže. Kada primetite da se iznad te smese stvorila voda i nema više potrebe za mešanjem, rakija je spremna za pečenje.
Naši stari ranije nisu imali širometar, aparat za merenje jačine rakije, pa su u tim situacijama uzimali upaljač ili šibicu i spuštali u kom, odnosno na mestu gde se nalazi odležalo voće, voda i šećer za rakiju. Ukoliko se kada spuste šibicu ugasi plamen, znači da kom još uvek radi i da rakija nije spremna za pečenje – priča naš sagovornik.
– Sledi momenat kada se kom sipa u kazan i tu zapravo započinjemo proces pečenja rakije. Loži se vatra, a tokom ključanja izlazi sav alkohol, a kao rezultat dobijate savršenu, prozirnu i pitku rakiju. Što se duže rakija peče, za to vreme pokušavamo da joj spustimo jačinu i merimo koliko gradi ima. Neke rakije imaju po 30 gradi, što po mom mišljenju nije za piće, kada rakija dostigne neku jačinu od 16, 17 gradi, spremna je za konzumiranje. Na posletku vam ostaje da se rakija ostavi u kazanu u kom se pekla kako bi se ohladila, odmorila, a nakon mesec ipo do dva meseca sipala u flaše – objasnio je Stevan i dodao da nekada davno, ljudi nisu imali novca da peku rakiju od svežeg voća, pa su pravili od biljke koja se zove “afta”, koje je slična zovi, ali i od repe. Repa u sebi ima veliki procenat šećera i od nje se pravio ovaj poznati srpski napitak.
nsuzivo.rs
