Legenda o razlogu zabrane posete ženama vezuje se za putovanje Bogorodice i Jovana Krstitelja na Kipar
Još od četvrtog veka važi pravilo da je Sveta Gora, čuveni treći „prst“ Halkidikija – zabranjen ženama. Međutim, čak 12 puta tokom istorije, a da se za to zna, to pravilo je prekršeno.
Udaljeno oko 130 kilometara od Soluna, poluostrvo Atos je monaška zajednica na tlu današnje Grčke. Mnogi vizantijski carevi su obilato pomagali ovo Sveto mesto, na kome se nalazi i srpski manastir Hilandar.
Kako navodi „Visitmountathos“, prvi stanovnici Atosa došli su sa ostrva Andros i Lemnos, te iz oblasti Trakija, u današnjoj Grčkoj.
Zahvaljujući persijskom kralju Kserksu, koji je u petom veku naredio da se na najužem delu poluostrva prokopa kanal, ne bi li olakšao plovidbu njegovoj floti, Atos postaje izolovano mesto.
Zašto žene ne smeju na Atos?
Legenda o razlogu zabrane posete ženama vezuje se za putovanje Bogorodice i Jovana Krstitelja na Kipar.
Budući da ih je zadesiolo nevreme baš u blizini Atosa, bili su prinuđeni da pristanu i iskrcaju se na severnom delu poluostrva. Budući opčinjena spokojem i lepotom ovog mesta, Bogorodica je od svog sina, Isusa Hristosa, prema legendi, zatražila da to mesto postane Njen vrt. Od tada, jedina žena kojoj je dozvoljeno da poseti Atos jeste upravo Bogorodica.
Car Vasilije I, koji je vladao u periodu od 867. do 886. godine zaslužan je to što je Sveta Gora, odnosno poluostrvo Atos zvanično posvećeno monasima i tihovanju. On je tada potpisao zvaničan dokument, kojim se potvrđuje da je Atos mesto za bogosluženja, molitvu i monaški život.
Prvi manastir, danas Veliku Lavru, osnovao je monah Atanasije, koji je došao iz grada Trapezunda, na obali Crnog mora.
Uprkos brojnim teškoćama sa kojima se suočavala, Sveta Gora danas je dom za 20 manastira i brojnih skitova i monaških kelija. Prema podacima sa pomenutog sajta, stalno stanovništvo Atosa danas broji oko dve hiljade ljudi.
Bogorodica na Svetoj Gori?
Poznati grčki portal, „Greekreporter“ objavio je priču o fotografiji, koja je nastala 21. avgusta 1903. godine, a za koju mnogi smatraju da je na njoj ovekovečena Bogorodica lično.
Zbilo se to u vreme slavljenja takozvanih Devet Bogorodičinih dana. Običaj je bio da monasi tada pruže pomoć svojoj siromašnoj i zanemoćaloj braći, nekim gestom, milostinjom ili poslušanjem, koje će im olakšati život.
S obzirom na to da je bilo teško vreme, to je trebalo taj običaj da bude upriličen poslednji put. Prosto, nije bilo više finansijskih mogućnosti za davanje milostinje.
Monah po imenu Gavrilo bio je zadužen za fotografisanje poslednjeg davanja milostinje monasima. Kako navodi predanje manastira Pantelejmon, u kome se ovaj događaj i odigrao, Gavrilo je primetio ženu u crnom među monasima koje je trebalo da fotografiše.
Kada su videli kasnije fotografiju, monasi su Bogorodičino pojavljivanje protumačili kao potrebu da „izrazi svoju tugu i pokaže monasima da ne prestaju sa svojim dobrim delima davanja milostinje najsiromašnijim monasima. I to je bio jedini razlog zašto je dozvolila monahu Gavrilu da je fotografiše“, navodi „Greekreporter“.
Monasi su shvatili Njenu poruku i nastavili sa davanjem milostinje svojoj siromašnoj sabraći i naredne godine.
Decenijama je ova fotografija skrivana od javnosti u arhivi svetogorskog manastira Svetog Pantelejmona. Javnost je za nju saznala tek 1997. godine.
Žene su ipak kročile na Svetu Goru
Što se srpske istorije tiče, poznat je podatak da je žena srpskog cara Dušana Silnog, carica Jelena bila ta koja se usudila da kroči na tle, tradicionalno muške monaške zajednice na tlu Grčke.
Postoji mišljenje dela stručnjaka da je to potencijalni razlog zbog koga car Dušan nije kanonizovan za sveca, kao što postoji mišljenje da je razlog posve drugačiji i da se tiče činjenice da je Dušan Silni ubio svog oca.
Bilo kako bilo, carica Jelena ostaje kao jedna od žena koje su ovu zabranu prekršile. Ali nije bila jedina…
Do sada je poznato da je zabrana prekršena čak 12 puta i to sledećim redom:
1. Plakentija, ćerka cara Teodosija Prvog, 382. godine
2. Više od 300 žena iz pastirskih porodica iz okoline je na tle Svete Gore kročilo u dva navrata, 1081. i 1108. godine
3. Carica Jelena, supruga cara Dušana Silnog, 1345. godine
4. Supruga Jovana Paleologa, 1404. godine
5. Posle ustanka na Halkidikiju 1854. godine je grupa mladih žena potražila utočište na Svetoj Gori
6. Tatjana Nikita, mlada ruska princeza, 1905. godine
7. Aliki Diplaraku, tada “Mis Evrope” je obučena kao muškarac prekršila ovo pravilo 1929. godine
8. Mariz Šoazi, novinarka iz Francuske se takođe prerušila u muškarca i 1931. godine boravila na Atosu. Svoje iskustvo je pretočila kasnije u knjigu pod naslovom “Mesec dana sa muškarcima”
9. Budući da su ih tokom Građanskog rata jurili pripadnici grčke vojske, grupa žena, pripadnica Demokratske armije Grčke su 1948. godine napale stražare i silom ušle na svetogorsko tle
10. Kora Miler, učiteljica iz Amerike, 1948. godine
11. Jedna Francuskinja po imenu Žaklin Mišel i dve Italijanke, Luiza Barbarito i Marija Pasterla su prekršile ovu zabranu tokom 1971. godine
12. Za sada je poslednja žena koja je boravila na tlu Svete Gore bila Malvina Karali. Ova grčka novinarka je tvrdila da je preobučena u muškarca to učinila devedesetih godina prošlog veka.
ona.rs