Ukoliko kojim slučajem niste uspeli da početkom avgusta uživate u takozvanom supermesecu, nebo iznad nas će i ove noći osvetliti pun Mesec, ali ovog puta zovemo ga plavi. Šta to u stvari znači objašnjava fizičar Jovan Aleksić iz Astronomske opservatorije Beograd.
I plavi i supermesec su žargonski termini, kolokvijalizmi i nisu zvanični astronomski izrazi. Zapravo, to su dve nezavisne pojave, naglašava gost Jutarnjeg programa, Jovan Aleksić.
„Mesec kruži oko Zemlje. Međutim, ne po kružnoj, nego po eliptičnoj putanji. Nekad je bliži, nekad je dalji. Kad je bliži, mi ga vidimo većeg. Kad je dalji, mi ga vidimo manjeg. U jednom trenutku, kada je najbliži Zemlji, pa uz to još i pun, mi ga vidimo kao velikog, svetlog“, objašnjava Aleksić.
Inače, dodaje fizičar, zvanični astronomski izraz je perigejski Mesec. Suprotno tome, kad je udaljen, zvanični naziv je apogejski Mesec.
Perigejski Mesec smo mogli da vidimo početkom avgusta, ali kada se dva puta u jednom mesecu dogodi ova pojava, onda se kolokvijalno naziva plavi.
„Mi vidimo na nebu kako Mesec menja svoje faze. Mladi Mesec, pa prva četvrt, pun Mesec, poslednja četvrt i ponovo mlad. Ovo što vidimo traje 29,5 dana. Dakle, od jednog mladog do drugog mladog, ili od jednog punog do drugog punog protekne 29,5 dana. Sa druge strane, kalendarski mesec traje 30 do 31 dan“, napominje gost Jutarnjeg programa.
Kada se dogodi da Mesec bude pun na početku i na kraju kalendarskog meseca, onda se ta pojava kolokvijalno naziva plavi Mesec.
„Mesec večeras uopšte neće biti plav. Izraz dolazi od engleskog termina blue moon, koji je zapravo izraz za redak događaj. Dakle, nema nikakve veze sa plavom bojom“, napominje Aleksić.
Naziv krvav Mesec dolazi zbog pojave uslovljene određenim atmosfersim prelamanjima svetlosti.
Pun Mesec noćas možemo da posmatramo sve vreme dok bude iznad horizonta. Međutim, ističe Aleksić, to uopšte nije neka izuzetna pojava i spektakl koliko mediji tome pridaju pažnju.
„Dakle, u pitanju su dve nezavisne pojave koje se slučajno poklope. Plavi Mesec je žargonski pojam kada u istom mesecu imamo dva puna meseca, a supermesec je kada nam se najviše približi. Za te dve pojave potrebno je neko vreme da se poklope, kao što je potrebno da prođe neko vreme da nam sledeći rođendan opet bude u ponedeljak“, zaključuje Jovan Aleksić iz Astronomske opservatorije Beograd.
rts.rs
