Norveški naftni fond – Šta je i kome i čemu služi?

Norveški naftni fond poslužio je danas kao ilustracija premijerki Ani Brnabić da pokaže kako neke evropske države eksploatacijom svojih rudnih bogatstava osiguravaju budućnost i dobar životni standard svojih građana. 

A šta je zapravo Naftni fond Norveške i kome i čemu služi?

Naftni fond, odnosno Državni penzioni fond u inostranstvu kako se zapravo zove, osnovan je nakon što je država Norveška pronašla velike količine nafte u delu Severnog moru pod njenom kontrolom. Fond je prvobitno stvoren da zaštiti Norvešku ekonomiju od fluktuacija u prihodima od nafte, a danas predstavlja i finansijsku rezervu i fond za ulaganja, kako bi se obezbedila sredstva da sadašnje, ali i buduće generacije budu “obezbeđene”.

Fond je namenjen građanima Norveške. „Cilj fonda je da obezbedi odgovorno i dugoročno upravljanje prihodima od norveških naftnih i gasnih resursa, tako da ovo bogatstvo koristi i sadašnjim i budućim generacijama”. Danas svaki građanin Norveške “ima” skoro 275.000 dolara u fondu.

U 2023. godini  Naftni fond ima preko 1.3 biliona (10¹²) dolara imovine i drži 1,4% svih svetskih kompanija što ga čini među najvećim svetskim državnim fondovima. To znači da ima udela u oko 9.000 kompanija širom sveta, i svake godine imaju procenat od zarada tih kompanija. Pored toga, fond poseduje stotine nekretnina u najvećim svetskim gradovima, koje obezbeđuju dodatan prihod. Fond takođe prima stabilne prihode od kamata od zajmova zemljama i kompanijama. Pomalo šireći investicije svuda, smanjuju rizik da fond izgubi novac.

Norvežani su vrlo pametno zaključili da će naftne reserve jednog dana biti iscrpljene. Zato su odlučili da formiraju naftni fond koji će ulaganjem državnih sredstava obezbediti dodatne prihode, kako bi svi građani države bili osigurani.

A kako je počelo?

Godine 1969. u Norveškoj je pronađeno jedno od najvećih svetskih naftnih polja na moru. Odjednom je država imala dosta nafte za prodaju, a ekonomija zemlje je dramatično porasla. Rano je odlučeno da se prihodi od nafte i gasa moraju koristiti opreznim tempom kako se ne bi stvorio disbalans u privredi. Tadašnji saziv parlamenta, te 1990. godine, doneo je Zakon o državnom penzijskom fondu. Taj akt je rezultirao formiranjem Državnog penzionog fonda u inostranstvu, a prve krune su deponovane u fond 1996. godine. Kao što sam naziv fonda govori, odlučeno je da se sredstva iz  fonda ulažu samo u inostranstvu.

Kontrolni paked pripada Parlamentu, a Norveška centralna banka upravlja fondom. Ministarstvo finansija formiralo je nezavisni Etički savet za etičku procenu kompanija. Etički savet šalje svoje preporuke Izvršnom odboru banke, koji donosi odluke o isključenju, posmatranju ili ostvarivanju vlasništva.

Postoji široka politička saglasnost o tome kako treba upravljati fondom, a on glasi – “Što manje koristimo iz Naftnog fonda sada, to ćemo biti bolje opremljeni da se suočimo sa padovima i krizama u budućnosti.” Fondu se prenose viškovi iz državnog budžeta, dok se deficiti pokrivaju potrošnjom iz fonda. Drugim rečima, vlast može da troši više u lošim, a manje u dobrim vremenima. Kako bi fond i ubuduće imao koristi za što veći broj ljudi, političari su se dogovorili o takozvanom pravilu korišćenja, koje osigurava da se ne troši više nego što se očekuje da će biti prinos fonda. To znači da država u proseku može da koristi sumu koja odgovara stvarnom prinosu, koji se procenjuje na oko 3 odsto godišnje. Tako se dohodak postepeno prebacuje u privredu. Pri tome se koristi samo prinos fonda, a ne i sam kapital fonda.

Trebalo bi da traje dugo

Zadatak Naftnog fonda je da obezbedi da Norveško zajedničko bogatstvo traje što duže. Investicije imaju veoma dugoročnu perspektivu, pa stoga fond može da izdrži velike fluktuacije vrednosti u kratkom roku.

I za sam kraj –  to što svaki Norvežanin, po najnovijim podacima “poseduje” 275.000 dolara, ne znači da može da uđe u banku i preuzme ih. To znači da država radi za građane, obezbeđuje da i u budućnosti, kada presuše resursi, svi imaju koristi. To znači da država koristi svoje prirodne resurse, eksploatiše naftu iz mora, kako bi građanima obezbedila dobru i prosperitetnu budućnost.