Novi Sad je grad koji već sada može da se pohvali mnoštvom bulevara, ali samo za jedan je dovoljno reći „Bulevar“, pa da se odmah zna na koju ulicu se misli.
Ova ulica mogla bi da ponese titulu centralne novosadske saobraćajnice, kao i najvažnije poslovne ulice u Novom Sadu.
U pitanju je, svakako, Bulevar oslobođenja ili, kao što rekosmo, samo Bulevar.
Bulevar oslobođenja je sadašnje ime dobio 1991. godine, a pre toga se zvao Bulevar 23. oktobra, po datumu kada je Novi Sad oslobođen u Drugom svetskom ratu.
Dužina Bulevara je 2700 metara, a u najširem delu širok je 50 metara, poseduje 6 kolovoznih traka, odnosno po tri u svakom smeru, kao i bicklističku i pešačku stazu sa zelenim pojasom i drvoredom između njih.
Proteže se od Ulice Narodnog fronta do Bulevara Jaše Tomića, odnosno, od Mosta slobode do Železničke stanice.
Ukršta se sa nekim od najvažnijih bulevara i ulica, kao što su Ulica Narodnog fronta, Bulevar cara Lazara, Ulica Maksima Gorkog i Braće Ribnikar, Futoška i Jevrejska ulica, potom Ulica Pap Pavla i Novosadskog sajma, Bulevar Kralja Petra i Bulevar Jaše Tomića, pa u tom smislu predstavlja saobraćajnu žilu kucavicu Novog Sada.
Kako u saobraćajnom, tako i u privrednom smislu, ova ulica je veoma važna za funkcionisanje Grada, jer su u njoj smešteni neki od najznačajnijih privrednih subjekata.
Obimnim radovima koji su izvedeni tokom 2023. godine, Bulevar oslobođenja je nakon više od pedeset godina od izgradnje potpuno revitalizovan.
Naime, tokom leta 2023. godine, kroz održavanje putne infrastrukture, odvijali su se intenzivni radovi na popravci saobraćajnih površina na Bulevaru oslobođenja, pa je ova važna saobraćajnica dobila potpuno novi sloj asfalta celom dužinom kolovoza.
Grad Novi Sad je ovom važnom infrastrukturnom projektu pristupio uz finansijsku podršku APV, a vrednost investicije iznosila je 550 miliona dinara.
Revitalizacijom ove gradske saobraćajnice, učesnicima u saobraćaju na teritoriji Grada Novog Sada obezbeđeni su bolji uslovi za bezbednu vožnju.
Kada krenemo sa jednog na drugi kraj grada, odnosno Bulevara, krećemo od Železničke stanice i Međumesne autobuske stanice.
Današnja zgrada železničke stanice otvorena je svečano 31. maja 1964. godine.
Svoju ulogu obavljala je decenijama, ali je zbog istorijsko-ekonomskih prilika u zemlji polako gubila na izgledu i postajala zapuštena.
Sa izgradnjom brze pruge Novi Sad – Beograd i zgrada železničke stanice je zablistala novim sjajem.
Krajnji rezultat više je nego vidljiv, kako spolja tako i u unutrašnjosti, u kojoj putnike i korisnike usluga „Železnice Srbije“ očekuju pogodnosti po meri potreba savremenog čoveka.
U holu u prizemlju obezbeđeno je šest šaltera za kupovinu karata, ali i dva tiket-aparata na kom putnici mogu uz pomoć platnih kartica da kupe kartu.
Tu se nalaze i dva šaltera Pošte Srbije, te četiri banke Poštanske štedionice, dva bankomata, Policijska ispostava za bezbednost na železnici, kao i MTS poslovnica.
Međumesna autobuska stanica ili kraće MAS, od posebnog je značaja zbog međugradskih linija prema 20 gradova u okviru države, međunarodnim linijama prema Bosna i Hercegovni, Austriji, Hrvatskoj i 9 drugih evropskih zemalja.
Zatim, na adresi Bulevar oslobođenja 58 smešteni su Prekršajni sud u Novom Sadu i Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Novom Sadu, dok se sa druge strane ulice, na broju 69 nalazi Vanparnični odsek Osnovnog suda u Novom Sadu.
Na broju 81 dugo godina se nalazila zgrada novosadskog dnevnog lista „Dnevnik“.
Osim desetospratne zgrade „Dnevnika”, ovde se nalazila i nekadašnja štamparija s dva sprata, kao i nekoliko pomoćnih objekata i trafostanica.
Redakcija „Dnevnika” useljena je u poslovnu kulu s deset spratova 1968. godine, dok je štamparija završena dve godine ranije. Taj kompleks imao je pristup s dve strane – s Bulevara oslobođenja i iz Gajeve ulice.
List „Dnevnik“ pokrenut je ilegalno od strane antifašista, za vreme okupacije 15. novembra 1942. godine, prvobitno ime mu je bilo „Slobodna Vojvodina“, a današnji naziv dali su čitaoci, 1953. godine.
Generacije Novosađana sećaju se izvanrednog izdavačkog sektora, mnogih knjiga koje su izlazile iz tada moderne Dnevnikove štamparije, stripova, dečijih časopisa, lovačkih novina, fabričke štampe.
„Dnevnik“ i danas izlazi, ali se nalazi na novoj adresi, na Bulevaru Mihajla Pupina 6. Nekadašnja zgrada na Bulevaru oslobođenja je rekonstruisana i nadograđena, a na mestu nekadašnje štamparije planirana je nova višespratnica.
Malo dalje, na raskrsnici sa Jevrejskom i Futoškom ulicom nalazi se Futoška pijaca, na kojoj može da se nađe sve i svašta, „od igle do lokomotive“, što bi rekao naš narod.
Nekada se Futoška pijaca nalazila na mestu današnje raskrsnice, ali je tokom trasiranja Bulevara malo pomerena u stranu, na mesto gde se i danas nalazi.
Zgrada Elektrovojvodine udenula se na broju 100, a za nju je vezana jedna specifičnost.
Naime, Specifičnost zgrade Elektrovojvodine je i to što o njoj laička javnost ima prilično pozitivno mišljenje, što nije slučaj s većinom modernističkih objekata iz perioda socijalizma.
Do pre nekoliko godina je sastavni deo ove arhitektonske kompozicije bio i veliki plavi svetleći znak „Eletrovojvodina“ na najvišem bloku kompleksa, koji se posebno isticao noću.
Danas je on uklonjen i iza njega je ostala samo čelična potkonstrukcija koja ga je nosila.
Nasuprot zgradi Elektrovojvodine, na ogromnom placu izgrađen je najnoviji novosadski tržni centar „Promenada“.
Na mestu tržnog centra nekada su se nalazili teniski tereni i pomoćni tereni fudbalskog kluba „Vojvodina“.
Takođe, u jednom delu ovog placa redovno su svoje šatore podizale cirkuzantske trupe, koje bi stigle u Novi Sad.
Preko puta TC Promenada se nalazi zgrada Agrovojvodine, koju je prema sličnim principima kao i most projektovao Branko Žeželj, dok je dijagonalno TC Merkator.
Na istom placu kao i TC Merkator nalazi se zgrada Naftne intustrije Srbije (NIS), popularno među Novosađanima nazvana „Karingtonka“ ili „Kuvajćanka“.
Gradnja zgrade NIS-a započeta je još 1989. godine, ali je zbog inflacije i ratnih dešavanja u Jugoslaviji gradnja stala početkom devedesetih godina, pa je objekat zvanično završen 1998. godine.
Kuriozitet vezan za ovu zgradu je da ona nikada zapravo nije završena do kraja.
Prema rečima arhitekte, nikada nije izgrađeni severni blok sa trgom, šetalištem i radnjama, kojim bi se ova zgrada povezala sa Novosađanima. Upravo na tom mestu nikao je pomenuti TC Merkator.
Osim pomenutih, na Bulevaru oslobođenja se nalazi još mnoštvo privrednih, bankarskih i drugih organizacija.
Kao novosadski toponimi ostala su i neka preduzeća koja više ne postoje, a nekada su se nalazila na Bulevaru, poput: Kokre, Lovotursa, Simpa, Tunela jeftinoće i Lutrije.
Od manje poznatih građevina (bar po imenu) na Bulevaru se nalaze tzv. Skopske kule.
Dve kule kod stadiona, jedna prekoputa druge, pri čemu se jedna nalazi na Grbavici, a druga u Starom Gradu, nose naziv Skopske kule.
Tadašnji graditelji dali su im ime Skopske kule, zbog toga što su građene po novim standardima koji se tiču gradnje u slučaju jakih zemljotresa.
Ovaj standard donet je nakon razornog zemljotresa u Skoplju 1963. godine.
Iako se Novi Sad ne nalazi na trusnom području, ove zgrade i danas bi bile jedne od najsigurnijih u slučaju razornog zemljotresa.
Još neki od kurioziteta vezanih za Bulevar oslobođenja je da se tokom planiranja novog bulevara pominjala i ideja o tunelu ispod železničke stanice do Partizanske ulice. Ova ideja nikada nije realizovana.
Ono što je bilo mnogo izvesnije i umalo sprovedeno u delo je ruta autoputa E-75, koja je trebala da prođe Bulevarom oslobođenja.
Međutim tadašnje pokrajinsko rukovodstvo se suprotstavilo toj ideji, pa je Bulevar izgrađen u ovom profilu, a autoput je sagrađen na sadašnjem mestu.
Bulevar oslobođenja i danas obavlja izuzetno važnu privrednu, ekonomsku i saobraćajnu funkciju u Novom Sadu.
Probijanjem i izgradnjom Bulevara Evrope delimično se rasteretio gust saobraćaj, a prema nekim planovima privredni centar trebao bi takođe da se premesti ovde.
Da li će Bulevar Evrope uspeti da preuzme primat od Bulevara Oslobođenja, ostaje da se vidi.
gradskeinfo.rs
