Pametni gradovi pružaju brojne prednosti u koje stručnjaci uključuju efikasnije planiranje grada, unapređenje gradskih servisa, povećan osećaj bezbednosti, a kao najznačajnije bi moglo da se istakne značajna ušteda energije i smanjene troškove. Novi Sad postaje jedan od prvih gradova budućnosti u Srbiji, kako se još nazivaju, izrađujući strategiju koja će olakšati funkcionisanje grada i njegovih građana
Državna revizorska institucija je prošle godine, citirajući podatke Zavoda za javno zdravlje Vojvodine i rezultate Državne agencije za životnu sredinu, došlo do zaključka da je Novi Sad jedini grad u Srbiji koji je smanjio zagađenje vazduha na osnovu ovih pametnih koraka.
-Pametni grad znači da lokalna samouprava koristi dostupne digitalne tehnologije kako bi umrežio podatke i stanje na terenu. Na taj način iz jednog centra upravlja aktivnostima koje inače moraju da se upravljaju iz svakog javnog preduzeća- objasnila je za NS Uživo Mira Radenović, članica Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost.
Kada je stanje na saobraćajnicama previše bučno ili je velika gužva tada se posebni sistemi uključuju kako bi se napravili zeleni talasi i gužva se raščistila, a isto važi za zelene površine i kvalitet vazduha. To su samo neki od primera delovanja strategije pametnih gradova.
-Kada postavite senzore po parku i pratite vlažnost zemlje, stanje kvaliteta biljaka, prema nivou vlage vi ćete iz kompjuterskog centra dobiti informaciju da je u Dunavskom parku neophodno zaliti biljke jer nema dovoljno vlage- istakla je Radenović.
Na ovaj način pametni gradovi troše manje vremena, resursa i prirodnih dobara, i tako štede resurse i životnu sredinu, kao i ljudsku snagu.
-Strategije pametnih gradova nisu nešto što treba mistifikovati, nije nešto što je nemoguće dostići. Svi veći gradovi u Evropi, pa i manje lokalne samouprave, teže da što više budu pametni, da što više dobiju a da što manje potroše. To se ne odnosi samo na novac, već na sve ono što je potrebno uložiti da biste dobili neki rezultat, kao što je voda, ljudska i električna energija- rekla je članica Gradskog veća.
Osim Novog Sada, Beograd radi svoju smart city strategiju, a ova dva grada su došla do nekih rezultata. Ona ne može da funkcioniše sama, već ima svoja poddokumenta, pa tako pametni gradovi u delu zaštitne životne sredine ima nekoliko svojih podstrategija.
-Tu je strategija o klimi, koju Novi Sad upravo izrađuje, Green city strategija ili strategija za zeleni grad gde se tačno propisuju aktivnosti šta je potrebno i u kom vremenskom periodu da Grad uradi kako bi dostigao rezultate koji su negde zacrtani. Svi planovi su uspešno realizovani kada se ostvari 80 posto planiranih aktivnosti- dodala je naša sagovornica.
Državna revizorska institucija je prošle godine, citirajući podatke Zavoda za javno zdravlje Vojvodine i rezultate Državne agencije za životnu sredinu, došlo do zaključka da je Novi Sad jedini grad u Srbiji koji je smanjio zagađenje vazduha na osnovu ovih pametnih koraka.
-Grad Novi Sad traži u svim sferama pomoć od Univerziteta i sa profesorima i studentima razvija svoje strateške planove i neke važne projekte. To se videlo i sa SPENS-om, gde nam je FTN ključni partner, a to važi i za ozelenjavanje gde sami studenti učestvuju u kreiranju aplikacija. Na taj način približavaju se sistemi i dokumenta određenoj mladoj grupi ljudi, a sa druge strane promoviše se na sajmovima i u školama. Ono što je jako važno i kroz promotivne aktivnosti, na primer, kada smo želeli da podstaknemo biciklizam radi povećanja kvaliteta vazduha morali smo da uradimo nešto pozitivno. Donirali smo 60 bicikala prošle godine najboljim đacima osnovnih i srednjih škola, a to ćemo uraditi i ove godine- napomenula je Radenović.
nsuzivo.rs
