Foto: EPK/V.Velickovic

U poslednjih deset godina bili smo prilično vredni i za programe i projekte u oblasti unapređenja životne sredine izdvojili smo više od tri milijarde dinara, istakla je Mira Radenović.

Kako je Novi Sad postao jedan od najaktivnijih i najzelenijih gradova Srbije? Na koji način su građani doprineli unapređenju ekološke slike vojvođanske prestonice? Kako se upravlja otpadom? To su ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 bila pitanja za Miru Radenović, članicu Gradskog veća za imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost i prof. dr Predraga Kojića sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.

U poslednjih deset godina bili smo prilično vredni i za programe i projekte u oblasti unapređenja životne sredine izdvojili smo više od tri milijarde dinara. Veoma je važno napomenuti da smo radili multidisciplinarno, odnosno, bavili smo se i vodom i vazduhom i zemljištem i ozelenjavanjem. Sa životnom sredinom se jedino tako i može raditi, jer sve utiče jedno na drugo. Radili smo na svim frontovima i to zalaganje u prethodnoj deceniji dalo je brojne pozitivne efekte. Posebno smo ponosni na nivo ozelenjavanja, jer smo zeleni fond u našem gradu značajno podigli. Posle 40 godina Novi Sad je dobio tri nova parka, a u ovoj godini smo planirali i projektovali i park kod Spensa koji je u samom srcu našeg grada. Jednu potpuno urbanu sredinu 2023. godine pretvorićemo u pravu zelenu oazu tako da će Novosađani živeti lepše, bolje i kvalitetnije – istakla je Mira Radenović u „Uranku“.

Foto: Printscreen/K1

Kako je kazala, Novosađani su najbolje reagovali na subvencije za bicikle. 

Prvi smo grad u Srbiji koji je zajedno sa nevladinim sektorom ušao u program finansiranja kupovine novog bicikla. Već tri puta smo do sada imali pozive za prijavljivanje građana i na svakom smo pozivu imali više od 10.000 prijavljenih što znači da su Novosađani više nego voljni da voze bicikl i da ga koriste kao novi vid prevoza – zdravog i zelenog. Nakon ta tri poziva imamo 3.500 novih aktivnih biciklista u Novom Sadu – kazala je članica Gradskog veća.

Značaj cirkularne ekonomije

Profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu dr Predrag Kojić danas je na televiziji K1 istakao da Novi Sad teži da po broju bicikala dostigne, pa i prestigne Amsterdam.

Kod nas je u odnosu na Beograd sve ravno i možete jako brzo stići od tačke A do tačke B, a da se ne umorite. Težimo da budemo kao Amsterdam. Svakog dana posvećeno radimo na tome da podignemo svest građana tako da misle zeleno, i da se ponašaju na takav način da očuvaju životnu sredinu – kazao je profesor u „Uranku“. – Trenutno je u Novom Sadu najveći problem nesanitarna deponija koja treba da se preuredi u sanitarnu. Više od 95 odsto otpada se deponuje i to mora da se promeni. Trenutno realizujemo projekat koji će služiti tome da se izgradi nova sanitarna deponija gde će procenti biti obrnuti – trudićemo se da tretiramo sav pristigli otpad i da svega deset odsto od ukupnog otpada deponujemo, a da sve ostalo tretiramo i stvaramo reciklabile, odnosno materijal koji može da se reciklira i da od njega dobijamo eneregent u obliku biogasa – istakao je dr Kojić.

Regionalni centar za upravljanje otpadom

Projekat sanitarne deponije je projekat izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Trenutno u Srbiji nema takvog projekta, iako svi gradovi teže da se spoje u regione, da osnuju takve centre i da recikliraju otpad. U ovom projektu učestvovali su profesori Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, Prirodno-Matematičkog i Fakulteta tehničkih nauka, zatim tim projektanati i čelnici lokalne samouprave. Otpad bi trebalo posmatrati kao sirovinu, a ne kao otpad, pogotovo sada u eri dekarbonizacije i zamene fosilnih goriva. Primena i efekti cirkularne ekonomije se najbolje mogu videti upravo kroz upravljanje otpadom – istakao je dr Kojić.

Mira Radenović objasnila je detaljnije ovaj kapitalni projekat u novosadskom naselju Klisa.
Grad Novi Sad je pre dve i po godine započeo izradu projektno-tehničke dokumentacije za Regionalni centar za upravljanje otpadom. Želimo da prestanemo sa dosadašnjim nekorišćenjem čvrstog komunalnog otpada odnosno njegovim bacanjem. Šta to konkretno znači za Novosađane i svih sedam opština u našem regionu (Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas)? To za naše građane znači da više nećemo bacati otpad koji sakupljamo u zemljište, neće biti zagađenja životne sredine, neprijatnih mirisa, prašine… Koristićemo otpad za proizvodnju energije, odnosno za proizvodnju goriva od otpada, a samo mali deo otpada za koji ne postoji način da se reciklira, bar današnja tehnologija nije dotle stigla, njega ćemo deponovati – objasnila je Radenović.

Foto: Printscreen/K1

Kako je naglasila u „Uranku“, projekat se sprovodi u saradnji sa Evropskom unijom.
Projekat je prošao ozbiljne revizije Evropske komisije i ocenjen je kao jedan od najboljih projekata do sada koji je Evropska komisija radila u Srbiji. U Srbiji postoje sanitarne deponije ali ne sa fabrikom za mehaničko-biološki tretman otpada. Sve direktive na koje nas danas upućuje EU, a koje su i za njih zahtevne, mi ćemo izradnjom Regionalnog centra za upravljanje otpadom ispuniti, i to je svetli primer ne samo u Srbiji već i u ovom delu Balkana. Više smo nego ponosni da budemo lider u našem delu regiona kada je reč o upravljanju otpadom i zaštiti životne sredine, i naši građani su to zaslužili – istakla je Mira Radenović.

Novosađani žele i vole da recikliraju

U 2022. godini u Novom Sadu je postavljeno 150 kontejnera, odnosno zvona za skupljanje stakla.

Postavili smo i više od 30 podzemnih kontejnera za PET ambalažu i Novosađani su više nego voljni da učestvuju u svim akcijama koje se odnose na unapređenje životne sredine, posebno na upravljanja čvrstim otpadom. Za ovih nekoliko meseci imamo mesečno preko deset tona stakla koje prikupimo iz ovih 150 kontejnera. Sve se reciklira u Centru za reciklažu na novosadskoj deponiji. Ono što je važno je da do kraja 2023, a to je zadatak koji smo sebi postavili, imamo više od 500 zvona za staklo što znači da ćemo obuhvatiti ceo grad. Uvodimo i kontejnere za primarnu separaciju papira i nastavljamo sa uvođenjem primarne separacije PET amabalaže. Do kraja 2023. cilj nam je da zaista tu primarnu separaciju odnosno primarno odvajanje reciklabilnih materija u Novom Sadu podignemo na jedan ozbiljan nivo – istakla je Mira Radenović.

Projekti u 2023. godini

Novi Sad nastaviće i u godini pred nama da izdvaja značajna sredstva za projekte zaštite i unapređenja životne sredine.

Značajno smo se pomerili u pravcu ozelenjavanja te nam sledi izgradnja botaničke bašte u Novom Sadu, druge po redu (uz beogradsku) u Srbiji. Osim toga, i sistem upravljanja otpadnim vodama je nešto na čemu moramo da radimo i to je sledeći projekat u oblasti komunalne infrastrukture, a koja je u vezi sa zaštitom životne sredine. Izgradićemo centralni prečistač koji je u sklopu programa „Čista Srbija“ i to je nešto što očekujemo da završimo u narednih nekoliko godina s obzirom na to da je to izuzetno veliki projekat. Njegova vrednost je veća od 100 miliona evra i neophodna nam je stručna podrška novosadskog Univerziteta, ali i novac koji moramo obezbediti – najavila je članica Gradskog veća.

24sedam.rs

2 Comments
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Mila
23/12/2022 22:32

Posto se se nahvalili rezultatima, samo da pitam, sta da uradim sa istrosenim baterijama ? Da ih ubacim u kantu za otpatke, jer niko nece da ih primi?
Sta da uradim sa sprejem neke boje ili hemikalije? I njih da ubacim u kantu za otpatke, ili ste za takav opasni otpad predvidjeli neko rjesenje?
Novi Sad, Slana bara

Vidoje
24/12/2022 18:48
Reply to  Mila

Ne filozofiraj. Baci u smece i uzivaj