Stanovnici Novog Sada i Segedina u Mađarskoj moći će do kraja godine da uz pomoć besplatnih mobilnih aplikacija vide da li ih očekuju ekstremne kiše i poplave i to precizno u kojim delovima njihovih gradova.
To je rezultat prekograničnog projekta “Urban prex” koji je sufinansirala EU preko “Interreg-IPA CBC” Mađarska – Srbija programa “Nadzor, predviđanje i razvoj onlajn javnog sistema ranog upozoravanja za obimne padavine i pluvijalne poplave u urbanim oblastima u pograničnom regionu Mađarske i Srbije”, a u kojem su učestvovali Prirodno-matematički fakultet, Fakultet tehničkih nauka, Odsek arhitekture Univerziteta u Novom Sadu, novosadsko JKP “Vodovod i kanalizacija” i tim naučnika Univerziteta u Segedinu.
Rukovodilac projekta dr Stevan Savić sa Prirodno-matematičkog fakulteta kaže da su tokom dvogodišnjeg rada na projektu kreirane dve mreže padavinskih stanica u Novom Sadu i Segedinu i da su one preduslov za model prognoziranja padavina u realnom vremenu.
Prema njegovim rečima, ništa manje bitna nije i aplikacija “Urbanprex design”, koju su uradile njegove kolege sa Fakulteta tehničkih nauka, odnosno partneri sa Departmana za arhitekturu i urbanizam.
“Reč je o aplikaciji koja simulira poplave u određenim delovima Novog Sada. Uz pomoć nje odmah se može videti šta će se desiti ukoliko dođe do velike količine padavina i koliki je obim poplave u urbanoj sredini na nekoj određenoj lokaciji”, objašnjava za Blic dr. Stevan Savić.
U JKP “Vodovod i kanalizacija” kažu da im je cilj bio da sa kolegama iz Segedina ovim projektom pokažu da se ovakva infrastruktura monitoringa može implementirati u urbanim sredinama.
“Mi ne možemo da sprečimo poplave ako se u kratkom vremenu izruči velika količina padavina. Nema tog kanalizacionog sistema koji za tridesetak minuta može da odvede neke ekstremne količine vode. Naš cilj je da uz što bolje odrađeni monitoring, u što kraćem vremenu javimo građanima da može doći do poplave, kako se ne bi izlagali riziku. U klimatologiji, u proceni rizika, nema reči ublažavanje, jer je očigledno da čovek ne može da ublažava neke prirodne procese. Sada je glavna reč adaptacija/prilagođavanje. Najpre moramo da se adaptiramo, a da li ćemo rizike ublažiti ili ne, zavisiće od slučaja”, kažu iz JKP “Vodovod i kanalizacija”.
Mreža displeja sa kritičnim tačkama
U Novom Sadu će biti postavljena mreža displeja koji će građane uz pomoć podataka dobijenih sa servera obaveštavati i upozoravati na to gde su kritične tačke kada dođe do ekstremnih padavina i poplava u određenim delovima grada.
Displeji će biti postavljeni na sedam lokacija u Kaću, Futogu, Slanoj bari, Klisi, na Spensu i u Kovilju.
Izvor: Blic.rs
U JKP “Vodovod i kanalizacija” kažu da im je cilj bio da sa kolegama iz Segedina ovim projektom pokažu da se ovakva infrastruktura monitoringa može implementirati u urbanim sredinama. “Mi ne možemo da sprečimo poplave ako se u kratkom vremenu izruči velika količina padavina. Nema tog kanalizacionog sistema koji za tridesetak minuta može da odvede neke ekstremne količine vode. Naš cilj je da uz što bolje odrađeni monitoring, u što kraćem vremenu javimo građanima da može doći do poplave, kako se ne bi izlagali riziku. U klimatologiji, u proceni rizika, nema reči ublažavanje, jer je očigledno da čovek ne može… Učitaj još »