Kada prodavci hoće da pohvale svoj kupus i njegov kvalitet kažu vam “kao futoški”. NS Uživo vam otkriva koja je tajna ukusa i način uzganjaja ovog povrća u varošici nadomak Novog Sada.
Futoški kupus je stara autohtona sorta, nastala na ovim prostorima od vajkada. Kupus je nastao potrebom ljudi za kulturama koje su nastojale da osveže organizam, tačnije proizvodnja povrća je na ovom podneblju zanimanje koje se razvija već hiljadama godina.
Specifična mikroklima, zemljište koje je brzo, peskovito i bogom danom za uzgranjaje povrća
Ovo područje je poznato po specifičnoj mikroklimi i zemljištu koje je brzo, peskovito i Bogom dano za proizvodnju povrća što potvrđuju navodi više stručnjaka za zemljište koji su ispitivali u ovom delu Vojvodine.
Prema poslednjim podacima do kojih je došlo udruženje “Futoški kupus” ova sorta stara je oko 1000 godina i ovaj prostor je bio veoma poznat posebno po kupusnjačama. Vremenom, koje je donelo mnogo prirodnih promena veliki broj kupusnjača je izgubljen, ali Futoški kupus koji nosi epitet “kralja” među kupusima ostao je i do dan-danas.
Tanak list idealan za uvijanje sarmi
-Futoški kupus ima veoma tanak list, što se tiče kvaliteta jedan je od najpopularnijih u Evropi i to mogu da potvrde svi konzumenti, potrošači i kupci – istakao je Miroljub Janković, predsednik udruženja “Futoški kupus” i dodao da što se tiče gastronomskih vrednosti ove sorte, izuzetna je, i lekovita biljka, a naručito ga vole domaćice jer je najpogodniji za manipulaciju i rad u kuhinji. U kiselom obliku je veoma zdrav za ljudski organizam.
U vreme Sremske kuge koristili ga kao lek
Pisani istorijski podaci govore da je ova futoška lekovita biljka bila veoma popularna među vojnom strukturom stanovništva u ranijoj istoriji, te da im je u periodu kada su bili na bojištu i kada su imali slab imunitet Futoški kupus veoma pomogao, bio im je lek.
Za vreme čuvene Sremske kuge, početkom 18. veka celokupna proizvodnja Futoškog kupusa unapred je bila rasprodata i pre sezone same sadnje, jer se kupus smatrao lekom.
Jedna od najzanimljivijih istorijskih podataka vezano za ovu sortu kupusa jeste da su kroz istoriju u više navrata stanovnici Futoga plaćali porez kupsuom. Ovo je samo potvrda koliko je njegova vrednost za stanovnike ovog mesta velika i značajna.
Poslednjih godina proizvodnja Futoškog kupusa opada
Nažalost, kada je u pitanju proizvodnja ove autohtone sorte kupusa, koja ima zaštićeno geografsko poreklo i jedna je od 3 zaštićene vrste (pored Begečke šargarepe i Fruškogorskog livadskog meda) koje dolaze sa prostora grada Novog Sada, ona opada.
– Nekada se proizvodilo na hiljade hetara kupusa. Iz vremena koje ja pamtim, ne tako davno bilo je i preko 1500 hektara koji su se obrađivali u Futoškim atarima. Međutim u zadnje vreme to se mnogo smanjilo, a u poslednje dve do tri godine obrađuje se između 20 do 100 hektara najviše – naglasio je Miroljub Janković i skrenuo pažnju na to da se generalno povrće sve manje konzumira u odnosu na neko prošlo doba.
Prema podacima koje poseduje udruženje, ne postoji mesto i država na svetu do kojeg nije stigao Futoški kupus.
-Nedavno me je kontaktirao kupac iz Australije, koji želi da mu pošaljemo kontejner kupusa. Ovo automatski znači da će i jedna količina otići na Novi Zeland, jer je to uglavnom zahtev naše dijaspore. Pored toga izvozimo kupus redovno i za Severnu Ameriku, Južnu Ameriku, Everopu i Aziju – istako je Janković i kroz šalu dodao da smo nisu izvozili za Severnu Koreju.
Takođe, velike količine semena Futoškog kupusa izvezene su na afrički kontinent, naručito u Južnu Afriku i Namibiju.
Specijaliteti od Futoškog kupusa poznati su svima
U psolednje vreme jedan od najzanimljivijih specijaliteta koje pored čuvene sarme, podvarka, kiselog i slatkog kupusa, može da se nađe na trpezi jeste pohovani Futoški kupus i Karađorđeva šnicla od Futoškog kupusa.
Futog drži i Ginisov rekord za najveći broj zavijenih sarmi. Pre 14. godina, na Kupusijadi 2008. oboren je Ginisov rekord sa “smotnih” 6.556. sarmi, teških 925 kilograma.
Ognjen Medić
