Sestra koja ima decu, dala je sestri koja nema, deo jajnika. Bliznakinje se dobro oporavljaju posle intervencije. To je prva transplantacija jajnika u našoj zemlji, regionu, ali i van granica Amerike.
„Sve je prošlo kako treba, mi smo nedavno uradili tu transplantaciju između dve jednojajčane sestre bliznakinje, od kojih je jedna ušla u prevremenu menopauzu u ranim tridesetim godinama i nije imala dece. Druga sestra je već dobila dvoje dece i sada je ona jedan deo jajnika sestri da bi mogla da vrati hormonsku funkciju i rodi dete“, objašnjava ginekolog i stručnjak za reproduktivnu medicinu, prof. dr Milan Milenković.
Prema njegovim rečima, očekuje se da bi već krajem ove ili početkom naredne godine mogla da ostane trudna. Kod jednojajčanih bliznakinja je poznat fenomen da jedna od njih može da uđe u prevremenu menopauzu jer se njihov embrion mnogo ranije deli, a većina jajnih ćelija završi kod druge bliznakinje.
„Ovo je prva transplantacija jajnika u našoj zemlji i prva transplantacija između jednojajčanih bliznakinja koja je urađena van Amerike. U SAD je zahvat urađen kod desetak pacijentkinja i sve su one dobile decu, ali u Evropi i ostatku sveta do sada nije rađen“, ističe Milenković.
U svetu je oko 200 dece rođeno posle transplantacije jajnika. Oporavak pacijentkinje ide brzo, operacija i postoperativni tok je prošao uredno i sad se hormonska funkcija vraća.
„Naše vizije su počele da se ostvaruju. Sa profesorom Milenkovićem se znam već 20 godina i maštali smo o ovome još početkom veka. Samo hoću da poručim da vizije svih nas mogu da se ostvare ukoliko radimo, sarađujemo i uključimo sve naše potencijale da dođemo do nekog cilja“, navodi urogenitalni hirurg, prof. dr Miroslav Đorđević.
Pre šest godina prvi put je u Srbiji urađena transplantacija materice, urađena je transplantacija testisa kod jednojajčanih blizanaca i sada transplantacija jajnika.
„Mi smo jedinstvena zemlja u svetu gde se transplantacija genitalnih organa pokazala veoma uspešnom. Imali smo sreće da su u sva tri slučaja kandidati bili jednojajčani blizanci i da nismo morali da uključujemo dosta tešku imunosupresivnu terapiju koja je neophodna protiv odbacivanja“, objašnjava Đorđević.
Napominje i da se svi ovi projekti i zahvati pripremaju godinama, pa i decenijama.
„Milan vrlo dobro zna kroz šta je prošao tokom usavršavanja transplantacije materice u Geteborgu. Počeli su sa miševima, a stigli do situacije da može da se radi na živim ljudima. Trenutno sam rukovodilac projekta u kojem se pripremamo za transplantaciju penisa, ali sve za sada radimo na kadaveričnim studijama na Institutu za sudsku medicinu“, kaže Đorđević.
„Uvežbavamo sve te tenike da nema nekog nedostatka. Kada se uđe u salu onda više nema izlaska. Moramo da uspemo, a zato moramo da budemo pripremljeni“, zaključuje Đorđević.
RTS
