Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, koji se obeležava svake godine 21. februara širom sveta, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević posetio je danas Filozofski fakultet u Novom Sadu.
„Danas smo na pravom mestu, koje je svojevrsna gravitaciona tačka kulturnih potreba svih nas kojima je jezik jedna od najvažnijih strateških odrednica kulture življenja. Potvrdu važnosti ovog pitanja, kao odgovor na društvene izazove vremena, nalazimo i u Planu razvoja AP Vojvodine do 2030. godine, u kome je predviđeno formiranje Instituta za društvene i humanističke nauke, sa fokusom na čoveka i njegovu dobrobit. Ovo nije političko, već vrednosno pitanje”, naglasio je Milošević.
Radnom sastanku su, pored sekretara Miloševića i podsekretarke mr Katarine Kovačević, prisustvovali i prodekan za poslove akreditacije, samovrednovanja i praćenja rada fakulteta i v.d. šefa Odseka za rusinistiku prof. dr Milivoj Alanović, šefica Odseka za srpski jezik i lingvistiku prof. dr Isidora Bjelaković, zamenica šefa Odseka za hungarologiju prof. dr Edita Andrić, šefica Odseka za rumunistiku doc. dr Ivana Janjić i šefica Odseka za slovakistiku doc. dr Jasna Uhlarik.
Šefovi odseka za maternje jezike ukazali su na činjenicu da se iz godine u godinu smanjuje zainteresovanost za ove studijske programe, ne samo za jezike nacionalnih manjina, već i za srpski jezik koji se studira kao nematernji.
„Tu smo da pomognemo i da sinergijom ekonomske i kulturne politike sačuvamo jezik kao jezgro nacionalnog identiteta”, izjavio je Milošević.
Sekretar je dodao da je ove godine za konkurs za finansiranje naučnoistraživačkih i razvojnoistraživačkih projekata nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica u Autonomnoj pokrajini Vojvodini izdvojeno osam miliona dinara, a od 2017. godine, kada je konkurs osmišljen, ukupno 32 miliona dinara.
Međunarodni dan maternjeg jezika je uspostavljen 1999. godine od strane UNESKO-a na predlog Bangladeša i obeležava se redovno od 2000. godine, u znak sećanja na studente koji su 1952. ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, (današnjem Bangladešu) jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.
nsuzivo.rs
„Tu smo da pomognemo i da sinergijom ekonomske i kulturne politike sačuvamo jezik…”
e, u tom slučaju ode srpski jezik u davno zasluženu istoriju!