OD MIRNE I TIHE ULICE DO JEDNE OD ŽILA KUCAVICA NOVOG SADA: BULEVAR KNEZA MILOŠA

Bulevar kneza Miloša jedna je od glavnih ulica u Novom Sadu, a nalazi se u najuređenijem i planski građenom delu grada – Novom naselju. Ova ulica nekada se zvala Bulevar bratstva i jedinstva, a sadašnje ime dobila je početkom devedesetih godina 20. veka.

Nastala je izgradnjom tada najmlađeg dela grada – Novog naselja, početkom osamdesetih godina 20. veka. Ovaj deo grada je tada bio spojen sa ostatkom Novog Sada samo preko Futoškog puta.

Ma koliko to danas izgledalo čudno, automobili su u to vreme ovom ulicom prolazili vrlo retko, što bi se žargonski reklo: „svake prestupne godine“. Zato je ova ulica tokom letnjih meseci služila više kao korzo za šetnju, a ne kao saobraćajnica.

Zbog retkog i gotovo nepostojećeg motornog saobraćaja, mnogi klinci iz komšiluka su upravo tu naučili da voze bicikli, jer je zbog široke ulice bilo ne moguće udariti u nekog ili nešto, a mesta za pad sa bicikla je bilo dovoljno.

Kada se ovom ulicom krene od Futoškog puta, sa desne strane nalazi se naselje Satelit, sa svojim starim zgradama, koje su građene za smeštaj radnika koji su gradili Novo naselje i njihovih porodica. Kvart novijih zgrada, koji se sada nalazi pre ovih starih zgrada građen je kasnije, početkom devedesetih godina 20. veka.

Sa druge strane ulice nalazi se garaža Gradskog saobraćajnog preduzeća. Kako su nekada okosnicu gradskog prevoznika činili autobusi na dizel pogon, svakog jutra nastajala je prava ekološka katastrofa, kada bi se pre izlaska na gradske ulice startovala vozila.

Tokom zimskih meseci situacija je bila dodatno zakomplikovna činjenicom da je dizel motore trebalo startovati dosta ranije pre izlaska u saobraćaj i dobro ih zagrejati. Kako je zimi vazduh inače teži, isparenja iz izduva autobusa su se zadržavala relativno nisko, pa je smog bio svakodnevnica i sasvim normalna pojava.

Srećom, sada većinu voznog parka gradskog prevoznika čine ekološki prihvatljivija vozila, pa je i zagađenje neuporedivo manje.

Sredinom 2023. godine u vozni par novosadskog javnog prevoznika uvedeno je deset električnih autobusa koji su tihi i ne ispuštaju štetne gasove, a jedino što se čuje kada prolaze ovi autobusi jeste trenje guma.

U nastavku, pored kompleksa gradskog prevoznika, nekada se nalazio rasadnik JKP „Gradsko zelenilo“ i mehanizacija ovog preduzeća. Kada je preduzeće preseljeno sa ove lokacije, ostao je veliki plac na kojem je planirana stambena gradnja.

Na ovom placu, na uglu Bulevara kneza Miloša i Jovana Dučića, decenijama se nalazio zeleni dabldeker autobus, koji je nekada bio poznatiji kao kafe „MB bus“.

Dok je još bio u funkciji kafića, nalazio se kod SPENS-a. Neka od nerešenih dozvola kumovala je da ovaj jedinstveni ugostiteljski objekat završi na livadi, na Novom naselju, tada u okviru JKP „Gradsko zelenilo“.

Koliko je nekada bio atraktivan, toliko je kasnije postao ruglo čitavog kraja. Decenijama je olupina nekadašnjeg dabl dekera/kafića stajala napuštena na livadi. Iako je prodaja više puta bezuspešno oglašavana, nije bio zainteresovanih kupaca.

A onda je samo najednom nestao. Pretpostavlja se da su ga novi vlasnici parcele na kojoj je planirana visoka stambena zgrada negde premestili ili je isečen i prodat u staro gvožđe.

Danas o postojanju ovog zanimljivog ugostiteljskog poduhvata, ali i sunovrata svedoče još samo stare fotografije.

Dalje, u produžetku ulice, u doba dok je Novo naselje još bilo mlado, sa leve strane nalazile su se bašte u kojima su građani uzgajali paradajz, krompir, luk i kukuruz.

Za decu iz okolnih zgrada, ovo je predstavljalo pravi raj, pa osim što su povremeno vozili kros biciklima između baštica, neretko bi se „poslužili“ krompirom ili kukuruzom, koji bi potom na logorskoj vatri ispekli i u slast pojeli.

Crni zubi od gareži ili bolovi u stomaku i neprospavana noć zbog pojedenog presnog i nedovoljno pečenog krompira bili su mala cena za tako veliku avanturu.

Kasnije su na mestu baštica nikle nove stambene zgrade, čije su fasade prvobitno bile okrečene različitim bojama, žutom ili plavom, dok su terase bile u zelenoj boji. Zbog tog „bogatstva boja“ čitav kraj je dobio naziv „Šarengrad“.

U vreme izgradnje Šarengrada omiljena zanimacija i mesto za igru postale su zgrade u izgradnji. Od žice koja je ostala iza električara i malo gume iz lastiša pravile su se praćke, od šrafova za skelu pravile su se prangije, između kostura još nedovršenih zgrada igrale su se vije, a zanimacija onih najhrabrijih bila je skakanje sa prvog sprata u velike naslage peska.

Centralno mesto Šarengrada, a slobodno možemo reći i Bulevara kneza Miloša, je mali trg – Trgić.

Trgić je dugo vremena služio kao parking stanarima okolnih zgrada, a danas je lepo uređena površina.

Rekonstrukcija ovog javnog prostora sprovedena je u jesen 2019. godine, u okviru projekta Evropska prestonica kulture, odnosno trgić je postao jedan od 46 „urbanih džepova” na teritoriji grada.

Postavljeno je novo osvetljenje, umesto dosadašnjih betonskih ploča posađeno je zelenilo, a obnovljene su i pešačke staze između njih.

Danas je ovaj prostor građanima na raspolaganju u tri celine, s denivelisanim površinama koje se mogu koristiti po izboru.

Koliko je ova ulica nekada bila mirna i tiha, bez gustog saobraćaja, u toliko je situacija danas obrnuta.

Kada su probijeni novi putni pravci prema Detelinari i putevima koji su povezani sa auto-putem, ovom ulicom počeli su da rulaju teški kamioni i šleperi, broj vozila se višestruko povećao, a građani okolnih zgrada izgubili svoj mir.

Zbog gustog saobraćaja kolovoz u ovoj ulici je dosta stradao, pa je 2023. godine usledila detaljna rekonstrukcija Bulevara kneza Miloša.

Radovi su trajali nekoliko meseci, a kako bi se u što manjoj meri remetio saobraćaj, bili su podeljeni po fazama. Ovo je ujedno bila prva ovako detaljna rekonstrukcija ovog bulevara od kada je napravljen. Zbog teškog teretnog saobraćaja i velike frekventnosti dodatno je ojačana podloga ispod novog sloja asfalta, zamenjeni su dotrajali ivičnjaci i obeležena horizontalna signalizacija.

Tako će potpuno rekonstruisana ulica moći i u budućnosti da odgovori na izazove koje pred nju postavlja ekonomski razvoj i širenje grada.

Bez obzira na gust saobraćaj, zbog širine ulice, pešačkih i biciklističkih staza sa obe strane, Bulevar kneza Miloša predstavlja deo „šetačke rute“ oko Novog naselja, pa se u svako doba godine mogu videti prolaznici.

Na buku su se već svi navikli, a ko tokom šetnje poželi malo „da odmori uši“, dovoljno je da skrene u neku od poprečnih ulica.

Bulevar kneza Miloša danas više nije poslednja ulica u gradu, mesto gde se završavaju zgrade, a počinju njive, već jedan od važnih putnih pravaca, od velikog značaja za funkcionisanje grada.

gradskeinfo.rs