Podatak od 6,8 odsto prevremeno rođenih beba našu zemlju svrstava u red država sa boljom neonatalnom statistikom
U našoj zemlji godišnje se rodi oko 4.000 beba pre vremena, a svetska statistika svedoči da oko 15 miliona novorođenčadi svake godine „požuri” da što pre upozna svoje roditelje. Iako se pod prevremeno rođenom smatra svaka beba koja je rođena pre 37. nedelje trudnoće, njena zdravstvena sudbina pre svega zavisi od toga kada je došla na svet. Ova deca najčešće imaju disajne tegobe, poremećaje u razvoju pluća, kardiovaskularne i probleme sa arterijskim pritiskom, anemijom i metabolizmom, ishranom i varenjem, kao i niz neuroloških tegoba. Kako u razgovoru za naš list slikovito ističe prim. dr Radmila Mileusnić Milenković, direktorka Instituta za neonatologiju, ako se dete rodi u 36. nedelji trudnoće mortalitet je, statistički posmatrano, dva puta veći nego u 37. gestacijskoj nedelji.
– Svaki dan koji beba provede u maminom stomaku važan je za razvoj vitalnih organa – što je beba nezrelija, njeni zdravstveni problemi su ozbiljniji, a sudbina neizvesnija. Na sreću, razvoj neonatologije značajno je povećao šanse za preživljavanje prevremeno rođenih beba, o čemu ilustrativno govori podatak da je od 810 beba koje su tokom protekle godine bile zbrinute na Institutu za neonatologiju, čak je 777 njih uspelo da dobije svoju najvažniju životnu bitku – sa ponosom ističe naša sagovornica, koja napominje da se na Institutu za neonatologiju zbrinjava četvrtina svih prevremeno rođenih beba u našoj zemlji i više od polovine dece koja su na rođenju težila manje od 1.500 grama.
Svetska neonatologija govori da se svaka jedanaesta beba na svetu rodi pre termina, zbog čega je novembar proglašen za mesec prevremeno rođene dece, ali dr Radmila Mileusnić Milenković naglašava da se ova statistika razlikuje od zemlje do zemlje – u razvijenim državama sveta svega pet odsto beba stigne na svet pre termina, dok se u afričkim zemljama čak 18 procenata njih rodi prevremeno. Ako se ima na umu da se u Srbiji od 65.000 beba, između 4.000 i 4.500 njih godišnje rodi pre termina, to znači da se naša zemlja sa brojkom od 6,8 odsto prevremeno rođenih beba svrstava u red onih sa boljom neonatalnom statistikom. Međutim, iako se stope rođenja nedonoščadi razlikuju od zemlje do zemlje, uzroci prevremenih porođaja u velikom broju slučajeva su isti…
– Najčešći uzrok je hronična bolest majke – hipertenzija, dijabetes, odnosno urinarne, genitalne ili infekcije placente. I godine majke mogu biti jedan od faktora rizika, jer praksa pokazuje da trudnice mlađe od 18 i one starije od 35 godina češće rađaju decu pre vremena. Blizanačke trudnoće povećavaju šansu da bebe stignu pre termina, baš kao i razne anomalije materice, odnosno snažni stresogeni događaji. Zbog toga mi apelujemo na trudnice da svaku promenu u trudnoći obavezno prijave svom ginekologu –zaključuje dr Radmila Mileusnić Milenković.
Na pitanje koji simptomi najčešće nagoveštavaju prevremeni porođaj, dr Radmila Mileusnić Milenković navodi da trudnice ne bi smele da ignorišu porast telesne temperature, bez obzira na to šta joj je uzrok, kao ni bolove u stomaku, oticanje plodove vode ili kontrakcije. Ako žena u poodmakloj trudnoći prestane da oseća pokrete ploda, to takođe može biti znak da se bliži prevremeni porođaj. Zanimljiva polna statistika govori da su dečaci ti koji na svet češće stižu pre termina – između 55 i 65 odsto svih prevremeno rođenih beba su dečaci, a šanse od smrtnog ishoda za jedan procenat su veće kod muških nedonoščadi.
– Iako je razvoj neonatologije umnogome povećao životne šanse prevremeno rođenih beba, one moraju obavezno da se prate do prve godine života. U našem institutu, jedinom ove vrste u zemlji, tim sastavljen od pedijatara, fizijatara, oftalmologa, audiologa, neurologa i stručnjaka različitih profila, pažljivo prati svaki dan u odrastanju ove dece. Svi oni posvećeno rade na stimulaciji senzomotornog razvoja prevremeno rođene dece, jer je neuronauka došla do zaključka da mozak ima izuzetnu moć regeneracije. Veoma smo ponosni na naše odeljenje intenzivne nege, koje je opremljeno na svetskom nivou, a nedavno smo od Ministarstva zdravlja dobili i gasni analizator i deset novih inkubatora. Najveći kompliment za naš rad dolazi od roditelja naših malih pacijenata, od kojih su mnogi donirali vrednu opremu za rad Instituta za neonatologiju – zaključuje dr Radmila Mileusnić Milenković.
politika.rs
