OTADŽBINA ISPRED SVEGA: Budući oficiri u prašini pod punom ratnom opremom vežbaju da, ako zatreba, brane Srbiju!

– Trkom napred – odjekuje komanda, izleće iza zida vojska, žbunje joj na glavi, leđima, čizmama… lica zamazana – crna.

Trk preko čistine. Odjekuju pucnji. Ispred, malo dalje, iz šumarka diže se dim. Neprijatelj napada… Svi iza drvenog zaklona.

– Zaleži! Nišani – ležu po prostranom polju kasarne “Aerodrom” u Somboru kadeti 147. klase Vojne akademije. Svi oni imaju velike snove i mlade godine. Nekima je tek 18 leta, a najstarijima ne više od 20. Završiće Akademiju, biti ponos ove zemlje. Ali pre nego što u oktobru prvi put sednu u studentske klupe, početak je u prašini, na polju, pod punom ratnom opremom… Na stotine hektara livada, šuma i oranica nakraj Sombora je “Aerodrom”, kom samo ime osta od nekadašnjeg vojnog aerodroma.

Iza široke kapije sve je, a kako bi drugačije u vojsci, pod konac. Na poligonu kadeti već “pod liniju”.

– Odloži naoružanje!

– Oružje uzmi!

– Nož na – stiže komanda, a momci i devojke sinhronizovano već stavljaju bajonete na puške. Vežba je zvaničnog naziva Strojeve radnje s naoružanjem.

Pored, na terenu za mali fudbal, jer normalno, moraju imati i rekreaciju, asfalt je idealan za strojev korak.

– Kadet Obućina, napred, marš! – nagne se malo napred, postoji sekundu, pa kreće u marš kadet prve godine Vojne akademije.

Sami sebi kadeti komanduju, odzvanjaju vojničke čizme po asfaltu, kolena su pod pravim uglom, prsti opruženi, a ruke u ritmu levo-desno.

Udari potom odeljenje, deset njih, u paru i u ritmu. Mašu i pletenice kadetkinja. Kosa, naravno, mora da bude uredno skupljena.

Na livadi prekoputa, pod nebom punim oblaka i suncem koje se bori da se probije, šatorska krila “pod konac” složena u kocku. Oslonjeni na desno koleno i levo stopalo, kadeti uče da sklapaju i rasklapaju naoružanje.

– Otkači, povuci ručicu!

– Izvadi šipku!

– Cev nadole!

– Odvoj povratni mehanizam…

– Ruka na poklopac… jedna za drugom ređaju se komande, a i delovi automatske puške 7,62 mm M70 po šatorskim krilima… Pa sad sastavljanje, svi u isti mah, u ritmu… Sve je to zvanično vežba Naoružanje sa nastavom gađanja: ponavljanje, rukovanje i čuvanje naoružanja i opreme.

Nekoliko stotina metara iza – pravi rat! Onaj s početka, koji je uistinu taktička obuka na temu Taktički vatreni postupci vojnika u napadu i odbrani.

U visokoj požuteloj travi, međ žbunovima – žbunovi. Tek kad priđeš, vidiš da su ljudi.

– Svi ovi mladi ljudi su, pre svega, motivisani za vojnički poziv, izabrali su otadžbinu ispred svega. Ovde smo s kadetima 147. klase Vojne akademije, iz sedam različitih modula, koji su na osnovnoj vojničkoj obuci od šest nedelja. Izvodimo vatrenu, fizičku obuku, strojeve, taktičke obuke, kao i obuku u vršenju unutrašnje službe i ostalih dužnosti za koje se spremaju tokom svog školovanja. Potom nastavljaju obučavanje kroz četvorogodišnje školovanje i imaće različite posebne oblike nastave na terenu, u zavisnosti od specijalnosti koju su izabrali – objašnjava nam kapetan Bojan Cvetkov, komandir voda na Vojnoj akademiji.

VRHUNSKO OBRAZOVANJE I RODOLJUBLJE

Radmila Tubić dolazi iz Mošorina, kraj Novog Sada, a kako i sama kaže, njen trud da uvek bude organizovana i disciplinovana vodio ju je put vojske.

– Kad sam u sedmom razredu saznala da vojna gimnazija raspisuje konkurs, shvatila sam da je to prava škola za mene. I sada sam upisala Vojnu akademiju, koja pruža vrhunsko obrazovanje i razvija rodoljublje. Glavni cilj mi je da postanem oficir Vojske Srbije. Obuka jeste zahtevna i složena u svakom smislu, a najzanimljivije mi je gađanje iz ličnog naoružanja, dok je najzahtevnija taktička obuka koja traži fizičku spremu i izdržljivost – u jednom trenutku puzimo, u drugom trčimo pod punom opremom – priča Radmila.

I ove godine, navodi kapetan Cvetkov, tradicionalno vlada najveće interesovanje za kadete kopnene vojske, vojnog vazduhoplovstva i vojnoelektronskog inženjerstva.

A pod plavom beretkom, onom vojnog vazduhoplovstva, i kadet Jovan Mrđan iz Futoga, koji je završio vojnu gimnaziju. Još od malih nogu, kako kaže, gaji ljubav prema letenju, naučio je svašta o avijaciji i vazduhoplovima i, logično, došao na Vojnu akademiju.

– Želja mi je da karijeru započnem na vojnom aerodromu “Pukovnik Milenko Pavlović” u Batajnici, a san mi je “mig 29” – veli kadet Mrđan, te dodaje da je ova osnovna obuka veoma raznolika, zanimljiva, ali i zahtevna, i psihički i fizički.

– Najvažnije je da imamo motivaciju i da budemo fokusirani na ono što radimo kako bismo najlakše savladali sve prepreke i što lakše usvojili sva nova saznanja koja će nam danas-sutra pomagati u daljem radu i životu. Najzanimljivija mi je vatrena obuka, u sklopu koje imamo gađanja iz ličnog naoružanja u različitim uslovima, a najzahtevnija taktička, gde moramo da primenimo saznanja iz ostalih vidova nastave i za šta moramo da budemo i fizički spremni.

Ništa od toga ovim mladim ljudima ne manjka… Izbijaju ko munje iza onog zida… Kad i poslednji pucanj utihnu, krenu kiša… I ona je sačekala kraj.

Kurir.rs/J. S. Spasić