Jelica Belović Bernadžikovska je rođena u Osijeku, a školovala se u u Zagrebu, Beču i Parizu. Veoma rano je naučila devet jezika. Radila je kao učiteljica u Zagrebu, Rumi i Osijeku, a nakon Prvog svetskog rata i u Novom Sadu. Penzionisana je 1936. godine i umire deset godina kasnije u Novom Sadu. Njena zaostavština se nalazi u Muzeju Vojvodine i u rukopisnom odeljenju Matice srpske
Bela mermerna ploča je postavljena na unutrašnjoj strani zida na Uspenskom groblju.
Na otkrivanju spomen-ploče i njenom osvećenju prisustvovali su član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić, predstavnici Kola srpskih sestara Eparhije bačke, Odbora za sprovođenje Odluke o postavljanju spomen-ploče i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.
– Njenu veličinu i značaj prepoznalo je Kolo srpskih sestara Eparhije bačke koje je inicijator postavljanja tog spomen obeležja. Ta humanitarna organizacija sinonim je za dobra dela, jer Kolo srpskih sestara uvek pomaže onima koji su u nevolji. Praktikujući ručni rad, čijom prodajom dolaze do finansijskih sredstava, ta organizacija takođe doprinosi negovanju našeg folklora, običaja, kulture i tradicije. Zato je Kolo srpskih sestara jako važno za Grad Novi Sad, ali i za našu državu uopšte. Zbog njihove inicijative Jelica Belović Bernadžikovska neće biti zaboravljena, a veoma je bitno da ostane traga o ljudima koji čine dobro, koji su svetao primer sadašnjim i budućim generacijama kako svako od nas može da doprinese boljem društvu- rekao je Rožić.
Članica Kola srpskih sestara i etnolog Muzeja grada Novog Sada Dušanka Marković je istakla da je Jelica Belović Bernadžikovska u mnogim oblastima stvaralašta i društvenog života ostavila svoj trag.
– Najznačajnije oblasti u kojima je delovala su etnologija, etnografija i muzeologija. Bila je učiteljica po profesiji, žena poliglota sa znanjem devet jezika, koja se bavila i prevođenjem. Ona je jedna od prvih feministkinja na ovim prostorima koja je posvećeno radila na emancipaciji žena. Pisala je i političke članke, a ono po čemu je neprevaziđena je broj od 2300 bibliografskih jedinica koje je ona ostavila za sobom – naglasila je Marković.
nsuzivo.rs
